Оштроумна машина руског научника
На међународном такмичењу у проласку тзв. Тјуринговог теста победила је технологија вештачке интелигенције чији је творац руски инжењер. У скоро 30% разговора програм је успео да убеди своје саговорнике да разговарају са људским бићем.
Технологија вештачке интелигенције коју је развио инжењер Владимир Веселов победила је на такмичењу алгоритама у проласку Тјуринговог теста, саопштава Селест Бивер (Celeste Biever), сарадник научног портала NewScientist.com, иначе један од судија на такмичењу. Такмичење је одржано у Блечли парку близу Лондона поводом стогодишњице рођења аутора идеје овог теста, математичара и криптографа Алана Тјуринга (Alan Turing). Организатори истичу да је овогодишње такмичење било рекордно по броју учесника. У такмичењу је учествовало преко 30 судија. Њихов задатак је био да уоче разлику између 5 платформи вештачке интелигенције и 25 скривених људи који су такође комуницирали са њима преко чата. Било је обављено укупно 150 разговора. У 29% разговора са руским чат-ботом судије су мислиле да разговарају са човеком. Друго место је заузео чат-бот JFred, а треће Cleverbot. Поред поменутих учествовали су и ботови UltraHal и Elbot. Чат-бот руске производње (са њим може да се поразговара на адресиhttps://www.princetonai.com/bot/) приказан је у лику 13-годишњег дечака Јевгенија Густмана из Одесе. Судија истиче да је Владимир Веселов, за разлику од осталих учесника у софтверском имитирању људи, дао своме боту карактеристике реалне личности. На пример, Густман има морско прасе, а отац му је гинеколог. Узраст чат-бота није случајно изабран: „Тринаестогодишњак није сувише одрастао да све зна, а није ни сувише мали да не зна ништа“, објашњава његов творац. Владимир Веселов је 1991. године завршио Војни инжењерско-космички институт „А.Ф. Можајски“ у Санкт Петербургу, а 1997. године одбранио кандидатску дисертацију, да би затим радио као научни сарадник и предавач на катедри која се између осталог бави питањима примене метода и система вештачке интелигенције у системима управљања космичким апаратима. Од 1999. године Веселов је радио на системима обраде природног језика у петербуршком одељењу компаније Artificial Life (Бостон, САД), а затим се преселио у САД и 2001. године заједно са партнерима основао компанију Princeton Artificial Intelligence, у којој је развијао сопствену платформу вештачке интелигенције. Од 2002. године Веселов ради у компанији Johnson&Johnson, где се бави питањима аутоматизације аналитичких лабораторија и обраде лабораторијских података. Технологију, коју је развио тим стручњака под руководством Веселова, 2011. године је откупила компанија i-Free са седиштем у Санкт Петербургу чија су специјалност пројекти у областима мобилне и NFC технологије, дигиталне дистрибуције садржаја, електронског плаћања, итд. Компанија i-Free је користила технологију Веселова у мобилној апликацији Everfriends за оперативни систем Android. Може се рећи да је ова апликација конкурент личном гласовном асистенту Siri, доступном само на iPhone. Она, каo i Siri, користи технологију препознавања говора, уме да одговара на питања и извршава разне команде власника смартфона. Siri поред Everfriends има и друге конкуренте који користе технологију вештачке интелигенције, на пример гласовни асистент Sara или Evi.Google и Samsung такође активно раде на пројектима у овој области.Samsung је, рецимо, недавно лансирао гласовни асистент S-Voice. Треба рећи да ово није први пут да једна руска технологија вештачке интелигенције прође Тјурингов тест. То је 2007. године пошло за руком и руском чат-боту Cyberlover који је „дресиран“ да флертује са корисницима чата или онлајн-познанства и да извлачи од саговорника личне податке. Како су тада истицали експерти, овај бот је демонстрирао „невиђени ниво социјалног инжењеринга“. Он је створен у оквиру руског пројекта Botmaster, познатог по спамерском програму XRumer за масовно објављивање линкова.
Тјурингов тест је један од основних концепата филозофије вештачке интелигенције. Тест се састоји у томе да судија преко текстуалног интерфејса комуницира са реалним човеком и са компјутерским програмом. Према одговорима на питања он треба да препозна који саговорник је човек, а који машина. Сматра се да је програм прошао тест ако у 30% случајева успе да превари судију (тј. да судија помисли да је комуницирао са човеком). Софтвер обично даје одговор брже од човека и зато се преписка води са паузама између питања и одговора.
- Извор
- Русија рс
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















