Хуманитарна катастрофа у Сирији: чињенице и шпекулације
115 хиљада људи напустило је Сирију, плашећи се војних дејстава, саопштава Управа врховног комесара УН за послове избеглица.
Најтежа ситуација је у Турској. У пограничним југоисточним провинцијама организовано је преко 10 кампова. Сваки је срачунат за 10 хиљада људи. При томе Анкара не може на потребан начин да контролише ситуацију. Избеглице се жале на проблеме са водом, на антисанитарне услове, као и на посебан, практично затворски режим у појединим камповима: разговор са штампом и правобраниоцима је сведен на миниму. Опозициони турски листови пишу да Сиријцима не дају статус избеглица, што их фактички чини обесправљеним. Истовремено расте и незадовољство локалних становника. Кампови се налазе у економски неповољним регионима Турске, где је трећина становника незапослена. Актуална ситуација може да доведе до хуманитарне, а затим и политичке експлозије у Турској, истиче оријенталиста Андреј Володин:
- У Турској постоје немирни региони, и надати се да ће они остати по страни од свих догађаја, врло је тешко. Могу да се активизирају снаге које се залажу против турске владе. Надати се да ће сви ти процеси сада престати и да ће се развијати онако како желе западни режисери сиријске кризе, у највишој мери је наивно. Зато је боље говорити сада не о хуманитарној катастрофи, у шта покушавају да нас убде правобранилачке организације, већ о прекид војних дејстава на територији Сирије – то ће бити у интересима Турске.
Незадовољство локалних становника избеглицама има не само социјалну, већ и етничку позадину. Туркски део становништва одавно се односи више него хладно према Арапима, истичу експерти. Сукоби на националној основи су се десили већ у низу градова. Саме избеглице такође протествују против услова у камповима. Њихова иступања су у неким регионима већ била угушена, између осталог уз ангажовање армије и оклопних транспортера.
Турска званично изјављује да се не меша у сиријске послове. Ипак управо са територије Турске у Сирију проничу терористи и организују сукобе. У пограничним територијама, фактички у зони војних дејстава, и налазе се кампови за избеглице. Власти одбијају да их преместе, позивајући се на могуће тешкоће приликом транспоровања људи. На крају је више од 18 хиљада људи већ решило да се врати у Сирију. У међувремену у градовима које контролишу власти све је мирно, рекла је за Глас Русије новинар Анхар Кочњева која ради у Дамаску.
- Безбедност на улицама је нормална. Понегде пуцају. Са намирницама је све нормално, мада је сада Рамазан. Тачније, у току дана не раде продавнице. А увече многе се не отварају, зато што њихови власници живе негде далеко. Панике нема. Избеглица нема. Има расељених лица која се враћају кући када се у региону завршава чистка.
Анкара је издвојила за уређење избегличких кампова више од 200 хиљада долара. Друге земље где сада одлазе избеглице не могу да допусте себи овакве трошкове. На тај начин експлозивна ситуација се распростире на читав регион, истиче арабиста Александар Филоник.
- Процес ће јачати. И то може да доведе до врло озбиљног заоштравања ситуације. Турска је ипак прилично богата и прилично велика земља. Она има веће могућности него Либан или Јордан, који се сами налазе у прилично сложеним оклоностима –и политичким и економским.
У међувремену власти ЕУ су већ изјавиле да припремају планове о евакуацији својих грађана из Сирије. Исте планове је разрадило и руководство Русије.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Турска
- сукоби
- становништво
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















