Стазом самоубиства - Разбијање догми 4

 Трагом идеологије коју су посијали нацисти а коју данас баштине хуманисти, спознаје се сасвим нова вјера. Ова вјера има највише утицаја на државе широм свијета. Она кроји законе, одређује буџете и што је најгоре индоктринише своје регруте још у школским клупама. 

Своју злу умисао и женомржњу су подло скрили за маску бриге о женама и њиховим правима. Понајвише се брину за благостање и заштиту жена.  Крвава догма ове вјере (број 6) сажето гласи: Прекид трудноће не штети жени и њеном здрављу.

Међутим, у седмици која је за нама највише судске инстанце у САД-у су потврдиле обавезу клиника које врше прекид трудноће да упознају мајке са следећим:


 
1.  да прекид трудноће односи живот потпуном, самосталном, јединственом, живом људском бићу;


2.  да мајчина веза са тим другим људским бићем ужива заштиту Устава и националних закона;


3.  да ће се та веза прекидом трудноће као и сва права која из ње проистичу уништити и


4.  да прекид трудноће излаже жену ризику од самоубиства.



Предмет је доспио пред судове када је центар за планирање породице покренуо питање уставности закона у Јужној Дакоти који ово прописује. Амерички федерални суд за жалбе је на својој осмој сесији утврдио да су ове одредбе закона уставне.


Закон у Републици Србској прописује општу обавезу здравствених радника да упознају мушкарца и жену о посљедицама прекида трудноће, без да прецизира начин упознавања и чињенице са којима треба да их упозна. Закон у овој држави САД-а осим што наводи чињенице са којима треба да се упозна жена која жели да прекине трудноћу, прописује да она мора да потпише сваку страницу посебно документа који се назива савјет, а који садржи и податке о здравственим сметњама које изазива прекид трудноће као и о вези између прекида трудноће и самоубиства.


Бројне студије потврђују постојање везе између вјештачког и изазваног убијања нерођене бебе и самоубиства мајке као директне посљедице учињеног злочина. Тако на примјер истраживање које је обавио Finland National Research and Development Center for Welfare and Health а који обухвата период од 1987-2000. године, показује да је ризик од самоубиства 248 % већи код немајки које су прекинуле трудноћу него код мајки које су родиле. Такође the British Journal of Psychiatry је још 1995. године објавио да је самоповрјеђивање повећано за 70 % код жена које су прекинуле трудноћу а које прије тога нису имале никакву историју психичких болести.
 

Такође, као резултат прекида трудноће може наступити одлив крви, уколико је оштећена артерија. Неки дијелови тијела дјетета могу остати у матерници и као резултат тога може почети одлив крви и инфекција. Грлић материце може бити разривен инструментима којима се врши прекид. Исто тако могуће је инструментима пробадање материце, а када се то деси онда су могућа и оштећења дебелог цријева и мокраћне бешике. Према подацима Института за рак између жена које су обољеле од рака груди је 50% више оних које су починиле прекид трудноће.
 
 
Ове чињенице су релевантне за науку и правосуђе, али о њима радикални феминистички покрети и индивидуални промотери вјере у смрт у Републици Србској не говоре ништа. Ове чињенице се лицемјерно прикривају наводном бригом за жене. С обзиром да Закона о условима и поступку за прекид трудноће у складу са претходно наведеним не штити жене и мајчинство у довољној мјери, његове одредбе које су то пропустиле су стављене пред Уставни суд РС. Студије показују да је ризик од самоубиства повећан у првој години након прекида трудноће те се недовољном информисаношћу умјесто у мајчинство жене широком стазом уводе у ждрело и тјелесне и душевне смрти.