У беспарници нема купаца ни за јефтине некретнине

Кретање цена кућа и станова у периоду од неколико година углавном добро одсликава стање које постоји у економији неке земље. Из тог разлога је веома занимљиво да погледамо каква је ситуација на тржишту некретнина у Србији, али и у њеном окружењу.

Од 2009. године цене постепено падају у просеку за преко 10 процената на годишњем нивоу, тако да су цене некретнина у Србији само за последње четири године укупно пале за најмање 40 процената. Штавише, представници агенција за промет некретнина очекују да ће се до почетка јесени догодити нови пад цена од око 10 посто.

Иако постоји велика потреба за становима, зато што у целој земљи око 20% становништва не живи под својим кровом, и мада на домаћем тржишту недостаје преко 10.000 стамбених јединица, купаца је ипак веома мало, из простог разлога јер је куповна моћ грађана изузетно слаба. А купаца ће убудуће бити још мање зато што финансијске могућности становништва директно зависе од стања у привреди.

Они људи који у овом тренутку ипак купују станове, а то су пре свега повратници из иностранства, углавном плаћају готовином од уштеђевине, а купаца на кредит - практички и нема. Чак и када је реч о Београду, највећем привредном центру у држави, грађани се врло ретко усуђују подизати стамбене кредите због страха од високих рата кредита, с једне стране, и неизвесности да ли ће задржати радно место, с друге стране. Стога је ове 2012. године забележено чак 20% мање захтева за подизање стамбених кредита, у односу на прошлу годину.

Тренутно се просечна цена квадрата креће око 800 евра, но и то је очигледно превише за огромну већину људи. По речима стручњака за ту област, не може се очекивати оживљавање тржишта некретнина у околностима када је мала куповна моћ грађана и када постоји могућност да банкротирају неке државе Европске уније.

На пример, у Словенији има 170.000 празних станова, иако су цене квадрата преполовљене, а највећи пад цена се десио у Ирској, где је за само једну годину стамбени простор појефтинио за скоро 20%. А у јужним деловима Европске уније, као рецимо у Грчкој и Португалији, криза и економска нестабилност су оборили цене некретнина за око 10%.

Што се тиче Руске Федерације, она је заузела осмо место у свету по темпу раста цена стамбеног простора, јер су оне порасле за око 8%, и сада на нивоу целе земље просечна цена за квадратни метар износи више од 1100 евра, док је у самој престоници Москви просечна цена квадратног метра 4.500 evra. Иначе, најактивније тржиште некретнина у Русији је туристички град Сочи, где су се цене некретнина приближиле московским, па су зато куће у том највећем црноморском летовалишту три пута скупље него, рецимо, на Кипру.

Дакле, шта можемо у будућности очекивати када се ради о промету некретнина у Србији?

Сви економисти сматрају да је могуће очекивати већу потражњу и пораст цена некретнина тек онда када платежна способност становништва буде почела да расте. Међутим, сасвим је јасно да се то неће десити још дуго времена, а у овом тренутку грађани једноставно немају новца.

У сваком случају, незавидна ситуација на тржишту некретнина је нераскидиво везана са укупним стањем у србској привреди. Другим речима, све док се економија земље и даље буде урушавала, цене квадрата ће падати – али грађани Србије ни тада, у беспарици, неће моћи да купе свој кров над главом.