Хашки трибунал се више не стиди своје пристрасности
Међу главним темама посете главног тужиоца Хашког трибунала сержа Брамерца Београду јесу јатаци лица која су се крила од гоњења Међународног трибунала. Питање је само кога су они покривали. О томе одавно говоре руски научници, јавни и политички посленици. Хашком трибуналу био је посвећен округли сто у Државној думи РФ, који је организовао комитет за заштиту Војислава Шешеља.
Међу учесницима округлог стола је руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН, члан комитета за заштиту Војислава Шешеља, Јелена Гускова.
- Хашки трибунал се налази у агонији, зато што скоро треба да га затворе. Судије схватају да је потребно брзо завршити преостале случајеве, али кључне личности пребачене су у Хаг у последње време – то су Караџић, Младић и Хаџић.
У чему се састоји ова агонија? Из процеса против генерала Младића види се да се судије више не стиде своје пристрасности, више не праве озбиљан израз лица, чак форму не поштују. Они допуштају себи да вичу на генерала Младића, избацују га из суднице, забрањују адвокатима да постављају питања.
Види се да они журе и да им је потребно да испоштују што је могуће брже бар неку приближну форму. Већ унапред је написана пресуда, чини ми се доживотна робија.
Ни за кога више није тајна, каже Јелена Гускова, да формирање овог судског органа помаже да се одржава концепција главног кривца за све невоље на Балкану, Србе, као и да се оправда агресија НАТО-а 1999. године. Али по речима балканолога, творци трибунала нису узели у обзир једну чињеницу.
- Суд има и имаће архив. А то значи наш задатак и задатак будућих генерација историчара, правника јесте да у потпуности анализирају и докажу апсурдност и неодстатак правне основе за стварање ове судске институције. И да ставе иза решетака све судије, као и све који су стварали овај трибунал и подржавали његову делатност.
По мишљењу Јелене Гускове, још једна важна компонента овог рада је појава у медијима широке информације о решењима и резолуцијама Комитета за заштиту Војислава Шешеља. По речима руског балканолога, данас је Хашки трибунал већ почео да испољава већу пажњу за делатност комитета.
Што је мене необично обрадовало, као одговор на један мој чланак на сајту Гласа Русије дошло је резигнирано писмо из трибунала да ја кршим њихова права, да су све моје иницијативе допуњене лажним чињеницама. А ја сам говорила само о статистици резултата делатности, о цифрама. Између осталог о томе да су 66% свих лица које гони трибунал Срби. На ове цифре трибунал је реаговао и затражио да се на сајту напише оправдање, да ја оповргнем своје изјаве. Значи, ми треба више да пишемо.
По речима Јелене Гускове, постоји још један начин да се заустави агонија Хашког трибунала.
Треба покушати да се успостави контакт са онима који могу да утичу када гласамо за наставак делатности трибунала. Русија је престала да гласа за продужетак пре две године, у шта су се веома надале хашке судије. Али ми све време настављамо да гласамо час на 6 месеци, час на 5 и на 10 месеци. Зашто? Врховни представник у Босни и Херцеговини направио је у Сарајеву Врховни Уставни суд, где фактички раде судије странци. И приликом затварања Међународног трибунала управо тамо могу да се врате случајеви Караџића и Младића. Тако да нам остаје само да тражимо ослобађање свих осуђених у Хашком трибуналу.
Пред нашим микрофоном била је руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН, члан комитета за заштиту Војислава Шешеља Јелена Гускова.
Григориј Соколов,
- Извор
- Голос России, фото: icty.org/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















