Станиславски се наставља

Станиславски се наставља. Под таквом паролом у Москви је стартовао позоришни фестивал Отворени час. Отвара га представа Краковске глумачке школе из Пољске, постављен према комаду руског писца Антона Павловича Чехова Три сестре.

У руску престоницу су допутовали представници 9 глумачких школа из САД, европских земаља и разних градова Русије. То су водеће школске установе где припремају глумце према систему Станиславског. Велики руски реформатор сцене разрадио ју је још на самом почетку 20. века. За основу је узео такозвано позориште преживљавања, психолошко позориште. Идеје Станиславског су постале мал те не алфа и омега руског репертоарског позоришта, у томе нема ничег необичног. Чуди нешто друго: колико је широко признање овај систем стекао. Чак данас, у 21. веку, светске звезде за захвалношћу изговарају име Станиславског и везују своја професионална достигнућа за његов систем. Џек Николсон и Мерил Стрип, Кетрин Денев и Жерар Депардје, Хелен Мирен и Даниел Олбрихски, сви они који су у Русији добији награду Станиславског, подвлаче непролазну вреднсот његовог учења. А Московски Художествени театар (МХАТ) који је формирао њихов идол, свето је место за слебенике. То потврђује само једна епизода коју је у интервјуу за Глас Русије испричао руководилац позоришта Олег Табаков.

- Када је долазила таква звезда као што је Мерил Стрип, ја сам јој показивао позориште. И она је у извесном тренутку заостала. Шта је било? Ипоставило се да је она клекла на колена пред уласком у салу.

Скептици наравно могу да изговоре чувени узвик Станиславског – Не верујем! А на Олега Табакова, према сопственом признању, овај гест холивудске звезде оставио је снажан утисак. Исто као и упорност са којом руске зналце система Станиславског позивају у разне земље света како би открили тајне ове школе. Између осталог, овде нема посебних тајни, сматра ректор Школе студија која постоји у оквиру Художественог театра Анатолиј Смељански. У интервјуу за Глас Русије он је изнео овакве мисли:

Станиславски је читава култура: понашања у позоришту, менаџмента, обуке, односа са публиком и штампом. Када говоре Не верујем, не верујем, то је фраза. Али замислите шта говори Станиславски: Ти лажеш, то је фалш. Станиславски није истем у нашем грубом схватању речи. Станиславски је отворени дух, схватање глумачког посла као нечег што спаја више потребе човека са публиком.

Москва је у недељу посматрала како млади глумци из разних земаља који су тек ступили на професионални пут траже своје начине спајања високих потреба човека и публике. Станиславски се наставља.