Режим контроле ракетних технологија у Азији губи смисао
Фабрика „Јантар“ из Калининградске области предала je индијској ратној морнарици ракетну фрегату пројекта 11356 – „Таркаш“. То је другa од три фрегате ове серије, које је Индија наручила 2010. године. Раније, почетком 2000.-тих, у Индију су испоручени три брода овог типа, а који су изграђени у Санкт-Петербургу. Главна особина бродова калининградске производње је у томе да су они опремљени тешким надзвучним крстарећим ракетама „БраМос“. Ови мањи бродови имаће на располагању ракете са дометом до 300 км, које су у стању да продру кроз ПВО великих бродова. Фрегата „Тег“, коју је „Јантар“ предао индијској флоти, већ је извела успешна гађања на мору ракетама „БраМос“.
Са инсталисањем тешких крстарећих ракета на својим бродовима почела је и Кина. Кинези за ту сврху користе веће бродове, као што су разарачи пројекта 052D, који су тренутно у изградњи. Пре тога, а током 2012. године, Јужна Кореја је потврдила да ради на крстарећим ракетама средњег домета. А нешто раније, такве ракете основане на противбродским системима Xiong Feng - појавиле су се у Тајвану. Своје ракете средњег домета Тајванци сматрају стратешким средством одвраћања у потенцијалном оружаном сукобу са копном. Према претпоставкама, ови системи могу нанети у крајњем случају осетљив ударац по објектима на копну, например у Шангају.
Треба нагласити да крстареће ракете попут руско-индијске „БраМос“ и кинеске YJ-62, осим противбродске модификације са релативно мањим дометом могу се користити за уништавање стационарних копнених циљева. Међутим, пошто је Русија везана условима Режима контроле ракетних технолигија, а „БраМос“ производи заједничко руско-индијско предузеће, - његов домет је ограничен до 300 км. Али ова ракета има друге предности. Сматра се да је то најбржа крстарећа ракета од оних који се данас производе у свету. Повећање њеног домета Индија ће морати да обезбеди самостално. То је неминовност, иако ће бити потребно време. Осим тога Индија ради на ракетама средњег домета Nirbhay са дозвучном брзином. Сасвоје стране Кина није везана таквим ограничењима. Нови кинески бродови могу користити крстареће ракете са дометом преко 2000 километара.
Практично свака велика економска држава у регији тежи томе да располаже арсеналом крстарећих ракета средњег домета копненог, поморског и ваздушног базирања. Постојање таквих арсенала биће битан фактор њихових стратешких међусобних односа. У исто време то ће захтевати веће инвестиције у системе заштите од крстарећих ракета: зенитно-ракетне системе средњег и мањег домета, као и савремену ловачку авијацију.
На тај начин, полако губи сваки смисао режим контроле ракетних технологија у Азији. У сваком случају што се тиче крстарећих ракета, које могу бити инсталисане на мањим бродовима, као што су фрегате или корвете.
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















