Сећање на „руског Леонарда“
Павла Флоренског са разлогом зову „руским Леонардом да Винчи“. Његова достигнућа у најразличитијим областима људског знања не могу се набројати. Извршио је велики утицај на развој филозофије и теологије, филологије и историје уметности, математике и физике.
У радовима Флоренског складно су обједињена научна истраживања и хришћански поглед на свет. Ретки рукописи, личне ствари и фотографије из породичне архиве овог руског свештеника, филозофа и научника представљени су на изложби, која је отворена у московском Мултимедијалном арт музеју.
Флоренски је имао трагичну судбину. Свештеник, у револуционарним годинама није одбио духовни позив, није постао емигрант, одговоривши речима апостола Павла: „Буди задовољан оним што имаш“. Када су рушене цркве, маштао је о оснивању музеја у Троицко-Сергијевској лаври. Предавао је филозофију на духовној академији.
Његова размишљања о православљу актуелна су и данас. „Руска вера је настала на узајамном дејству три силе: грчке вере, коју су нам донели византијски монаси и свештеници, словенског паганства, које је дочекало ту нову веру и руског националног карактера, који је на свој начин примио византијско православље и прерадио га у свом духу – писао је Флоренски.
1933. године научник је оптужен за контрареволуционарну делатност и послат у прогонство на Далеки Исток. Годину дана касније премештен је у Соловецки логор посебне намене. 8. децембра 1937. године Павел Флоренски је био стрељан.
Од ране младости Флоренски се одушевљавао фотографијом. Управо у фотографијама је налазио утеху у тешким тренуцима живота. У радовима и на часовима изнео је основе филозофије фотографије. Али он се није ограничио само на теорију. Почетком тридесетих година усавршио је уређај, која омогућава фотографисање у инфрацрвеној и ултраљубичастој светлости, ван видљивог спектра. У прогонству, бавећи се вечитим ледом и леденим кристалима, Флоренски је направио специјалну камеру за микроскоп поставши једна од оснивача микрофотографије.
На изложби у Мултимедијалном арт музеју изложени су цртежи Флоренског, намењени студентима: шема територијалних миграција античке филозофије и серија илустрација за рад „Имагинарно у геометрији“. Треба посебно напоменути да је први пут изложен цртеж за рад „Окренута перспектива“, који је посвећен разматрању перцепције и метода уметничког представљања света.
„Нажалост, заборављамо наше национално благо. Флоренски и његово стваралаштво представља оно чиме Русија може да се поноси“, нагласила је на отварању изложбе директорка Мултимедијалног арт музеја Олга Свиблова.
Армен Апресјан,
- Извор
- Глас Русије, фото: ru.wikipedia.org/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















