Србија бира руски језик
У граду Шабац био је одржан 4. годишњи форум представника удружења руско- србског пријатељства, који су се окупили са свих страна Србије. Постала је већ традиција ових годишњих форума, да се они организују сваке године у другом граду, регионалном центру Србије.
А то још једном потврђује традиционалну везу и љубав обичних Срба према Русији, њеној култури, језику и обичајима. У земљи је регистровано око 60 удружења руско-србског пријатељства, који су формирани на добровољном принципу и нису финансирани од стране државе. У исто време, сличне организације постоје не само у Србији, већ и у Републици Србској, Црној Гори и Македонији.
У последње време Русија је почела постепено да враћа своје изгубљене позиције у региону, не само у култури, него и у економској и политичкој сфери. При томе, контакти се не стварају на високом нивоу, колико међу обичним грађанима обе земље. И често управо друштва руско-србског пријатељства наступају у улози посредника, који чине те контакте могућим. Нажалост, у историји два народа било је периода када су политичке несугласице доводиле до тешких последица. Проблем је настао управо у периоду од 2002. године до 2006. године, када је традиционално изучавање руског језика у школама било замењено изучавањем немачког језика. Зато је данас утицај руског језика у региону недовољно јак, обзиром да га углавном знају више представници старијих генерација. У великим градовима још и како-тако постоји могућност да се у неким школама учи руски, али у малим градовима, млада покољења практично немају могућност да изучавају руски језик. Многи учитељи су изгубили посао, испричала је учесницима скупа члан друштва руско-србског приајтељства које носи име Владимира Путина, учитељица руског језика из града Шапца, Јелица Марјановић:
- Учење руског језика не само да упознаје децу са великом културом, почевши од руских народних песама и бајки кроз дела класика руске литературе, завршно са савременом уметношћу, већ и буди код деце љубав према руском народу. Пред нама стоји задатак да покушамо да вратимо школарцима могућност да изучавају братски нам велики словенски језик, језик велике словенске душе.
Слични проблеми и потешкоће, нажалост, не постоје само у Србији, већ и у свим земљама, републикама бивше Југославије, рекао је представник друштва руско-србског пријатељства из Републике Српске Зоран Гајић:
- Морамо настојати и тражити од Владе Републике Српске увођење предавања руског језика у школама. У време потписивања разних договора наш председник често је говорио о томе да воли Русију. Али, ако он заиста воли Русију, тако као ја, онда би он вратио руски језик у школе. У основној и средњој школи код нас се уче енглески, шпански и други страни језици. Зато чалновима руско-србског друштва сада предстоји да се изборе за обнављање предавања руског језика у школама у Србији, Црној гори, Републици Србској, Македонији.
Учесници овог скупа су једногласни по овом питању. У Русији постоји довољно програма за подршку изучавању руског језика у иностранству. Ипак требало би такође помоћи и на регионалном нивоу, а ова помоћ би могла да се спроводи путем друштава руско-србског пријатељства. То је заиста важно и актуелно, јер кроз учење руског језика и кроз руску културу, Срби у много чему могу да сачувају сопствене духовне традиције и обичаје.
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Србија
- језик
- образовање
- односи
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















