Неке историјске личности и славни руски писци славећи Нову годину и Божић осећали су не мање задовољства него обичан свет
Цареви су се, како и доликиује, проводили по царски. Тако на пример, Велики кнез Јован III Нову годину је, истина признавао за празник, али само за свој, али не и за своје поданике. Године 1492. он је заповедио да да се 1. септембар слави као почетак црквене и грађанске године и тога дана су плаћане зараде и добијали се бесплатни оброци. А сам велики кнез је тог дана долазио у Кремљ и од народа свога „од люда „ примао усмене и писане жалбе.
Зато је Петар Велики (1672-1725) поштовао празник. После звоњаве звона са Успнексог храма , цар је свима честито Нову годину, сваком даривао по јабуку, а затим је приређибан ватромет. Дворјани су следили њгов пример, упалили су бакље од лоја смоле којима с осветљавали место славља.
Јекатарина II (1729-1796) је имала обичај да Нову годину дочекује у кругу дворјана на маскенбалу, који је 31. децембра приређиван у Змском дворцу.
Цар Николај I Романов (1801-1855) је главној царској јелки у Црском Селу у Гатчини лично на симболичан начин облачио одежду Деда Мраза и честитао празник својим поданицима.
У књижевној средини су слављу прилазили стваралачки и маштовито.
Лав Николајевич Толстој, (1828-1910) без обзира на изражену љубав према аскетизму, упражнњавао је зимске празнике, чак и више од тога. Породица Толсотојевих је неговала своје новогодишње традиције. „Толстојеви су увек прослављали Божић и Нову годину“ каже Татјана Комарова, водећи научни сарадник Дома Толстоја. -Ласв Никољевич је остао сироче, су подизалсу га тетка и бака. Године 1870. , док су још биле живе његове тетке, уочи Божића к њима у кућу је увек долазио свештеник из парохијске цркве и обављао службу божју у великој соби. А затим су китили јелку. Кад је сам Лав Толстој створио породицу, припреме за ове празнике су почињале раније. Жена Лава Толсотоја, Софија Андрејевна, скупљала је крпице, љуске од ораха, и с децом китила јелку.
Куповали су голе лутке, (назвали су их скелетићима), одевали их као анђелчиће, војнике, зечиће. Лав Николајевич је увек волео да посмтра „извођење тих радова „. Уочи Божића у велику собу су поставјали јелку. Али ту децу нису пуштали. Тек после службе, врата би се отварала и деца из Јасне Пољане су могла да уђу код јелке, а међу њима и деца и породице која је служила грофа. Свако дете је те вечери добијао поклон. А затим би почињао карнервал. Приказиване су представе, и сви су се, укључујући и Лава Николакјевића, преоблачили у костиме. А уочи Нове године породица Толстој се окупљала око препуног стола и ишчекивала кад ће старински часовник који је купио у Енглеској још деда великог писца, кнез Волконски, изботи поноћ. Тек што би откуцала дванаеста ура, сви су подизали винске пехаре са шампањецем и честитали једсан другом Нову годину.
За све значајне празнике код Толстојевих су пекли „ Анкинов колач“. Рецепт за тај слаткиш донерла је у породицу Софија Андрејевна. Она је била кћерка московског лекара Андреја Берса у чији дом је долазипо професор Анке. Он је и дао младој Софији рецепт тог колача. Ту посластицу су пекли од ситног теста с додатком кора лимуна, затим разрезивали на мале колаче и приносили на сто.
Фјодор Михајлович Достојевски, (1821-1881) мада је био коцкар и весељаск, Нову годину је ипак волео да дочекује са ближњима и то на старински начин. Овако описује пишчев млађи брат, Андреј Достојевски, у својим успоменама, како су се „провели „ 31. децембра 1864. У породици њихове сетсре Александре Достојевске Голеновске :“Другог дана беше 31. децембар. Били смо код Голеновдских ујутру, али остадосмо до вечери, па ту дочекасмо и Нову годину. . . Брат Фјодор био је у одличном расположењу духа, исто као и сви присутни па смо се втаили кући далеко иза поноћи као што и доликује кад се чека Нова година. . . “
Владимнир иљич Лењин (1870-1924) био је толико занет пропагандом коминизма па је тако на дочеку Нове године поред јелке био само два пута у животу и то на дечјим у Сокољњиками који су протекли у кући у којој је жиевла његова следбеница, сарадница и жена Надежда Крупска. Те новогодишње визите вође светског пролетаријата касније су опширно описиване у дечјим књигама. А 1960. г. чак се и појавила поштанска марка на којој је било приказано како дедушка Иљич око јелке игра са дечурлијом.
Јосиф Висарионович Стаљин (19878-1953) би обично пред Нову годину “поштено гуцнуо”и позивао за богато постављени сто своје сараднике и глумце да увесељавају, иначе одлично расположено друштво чији је штимунг наметао «хозяйин»(газда)-
Никита Сергејевич Хрушчов (1894-1971) и Леонод Иљич Брежњев (1907-1982 ) који га је наследио су ове празнике обележавали знатно скромније. ”Једном сам имао прилику да дочелам Нову годину у друштву већ увелико оронулог Хрушчова “, прича Виктор Суходрев, преводилац Никите Срегејевича, и наставља :-Наступила је је 1965. , а Хрушчов је, као што је познато, већ смењен 1964. У то време сам се дружио са његовом усвојеном кћерком Јулом Леонидовном Хрушчовој, добро сам познавао и његовог сина Сергеја Хрушћова, кћерку Раду и њеног супруга Алексеја Аџубеја, уредника листа Известија. Сергеј ме је позвао на дочек Нове године у свој стан у Улици Станиславског. Били су позвани такође Јула с мужем, Аџубеј, а дошао је и Никита Сергејевич с Нином Петровном. Приређена је тако скормна совјетеска седељка. Хрушчов је, пошто је наступила Нова година, одржао здравицу. Затим су после једног сата он и Нина Петровна отишли, а ми смо остали даље да седимо. ”
Борис Јељцин(1931-2007)је такође дочекивао новогодишње празнике у породици. Некад је на дочек позивао и поп-звезде. ”Једном је Јељцин у своју резиденцију позвао кутне поп-певаче Валерија Леонтјева и Алу Пугачову “, рекао је руском медијима Алекснадр Богданович, пријатељ Леонтијева”. У то време је Валериј Јаковљевич био угануо ногу и ходао је на штакама. Тако је и дошао код Јељцина. То је веома развеселило Алу Борисовну, супругу преседника Руске Федерације, Бориса Јељцина. Леонтјев је излазећи из киола оставио штаке, али их је узела Пугачова и пошла храмајући и смејући се с једном штаком” .