Божић без Деда Мраза

Прошле недеље, директор школе из париског предграђа Монтаржис, отказао је традиционални сусрет деце са Деда Мразом. Он је своју одлуку објаснио тиме, да божићна традиција крши принципе секуларизма школе. Директор се, након тога. позвао и на финансијске тешкоће, у којима се налази његова институција.

Међутим, према извештајима локалних медија, одлука је донета под притиском муслиманских породица, које сматрају да се сусрет са Деда Мразом противи култури и религији њихове деце. Упркос чињеници да се у ситуацију брзо умешао градоначелник са забраном укидања школских традиција, скандал је изазвала велику буку у државним медијима. Расправа о школи у Монтаржису, поклопила се са дискусијама о намерама председника Франсоа Оланда да у програм обавезног образовања уведе лекције о секуларном моралу. Шта се то дешава у француској школи, и зашто се лик из бајке нашао изван скале секуларних вредности, за "Глас Русије" објашњава социолог, експерт за секуларно школско образовање и веронауку, професор Жан-Пол Вилем.

Оно што се десило у школи у Монтаржисе је изолован случај или иза њега стоји озбиљан проблем?

- Случај није јединствен, али су овакве реакције ретке. Одлука директора показује до које мере поједини функционери и државни службеници не разумеју шта значи термин "секуларизам". Очигледно, постоји замена теза, због чега долази до конфузије. Деда Мраз је део културне традиције, која се, наравно, односи на католички календар, али он ни на који начин није верски симбол, тако да је отказивање манифестације под изговором кршења принципа секуларизма, уз тврдњу да ова традиција додирује неке породице – реакција не сасвим адекватна.

Међутим, ако такву реакцију изазива Деда Мраз – лик, који нема никакве везе са религијом, да ли то сведочи да се у секуларној школи назире криза?

- Заиста, у свему што има везе са културним и верским разликама, постоје тешкоће са којима се суочавају ученици и њихови родитељи: бити секуларним – значи дистанцирати се од свих културних симбола и традиција. По мом мишљењу, то је веома дискутабилна дефиниција. Али, Француска је секуларна држава и све њене државне и друштвене институције, као и њихово особље, морају се водити тим правилима и усаглашавати их са својим личним ставовима. У Француској има више католичких цркава од џамија и њену историју је обликовала хришћанска култура. Секуларизам значи поштовање историјских традиција, и немогуће их је игнорисати, иначе бисмо морали срушити све храмове, цркве и све оне градске објекте, који би се схватали као претња секуларизму. То је једноставно смешно.

Имајући у виду велике културне и верске различитости француског друштва, можемо ли, ипак, рећи да је Француска секуларна држава, посебно када је у питању школство?

- Француска је направила избор, усвајајући закон којим се забрањује ношење верских симбола у јавним школама. Забрана обухвата, не само муслиманске хиџабе, већ и велике крстове, јеврејске кипе и друге карактеристичне верске елементе. Али, с друге стране, нису забрањени дискретни верски симболи, који не упадају у очи, јер ученици и њихови родитељи припадају различитим културама, религијама и филозофијама, и имају жељу за чувањем својих особености, не кршећи начело секуларизма. Ученици веома поштују културне и верске разлике.