Где су направљени оклоп цара Александра II и сабља Леонида Брежњева?

Чега тамо све нема! Дечји оклоп цара Александра II, сабља Леонида Брежњева и кратак мач маршала Ивана Беграмјана... Како је у интевјуу за „Глас Русије“ рекла координатор изложбе Татјана Мартинова,

- Ово је заиста јединствена експозиција. Први пут је у главном граду представљена огромна колекција оружја из Златоуста, која никад није излагана у том обиму. Ради се о преко 400 експоната. Посетиоци изложбе ће моћи да прате сву историју златоустовске производње: изванредне гравире на челику и, наравно, оружје уметничке израде.

Први пут је експедицију у потрагу за златом и сребром у ове крајеве послао цар Алексеј Михајлович још у XVII веку. Истина, тада је потрага била неуспешна. Огромне резерве руда пронађене су скоро сто година касније за време владавине царице Јелисавете Петровне. Од тада је почела славна историја Златоуста. Производња је расла и до почетка XIX века златоустовска фабрика оружја је постала највећа у Руском царству.

У Златоусту је 1811. године организована производња уметничког оружја. Учитељи златоустовских мајстора су били стручњаци из Немачке: за рад у фабрици из Золингена су позвани немачки мајстори-оружари, између осталог и познати мајстор за украшавање бодежа Вилхелм Шаф са синовима.

Немци су пола године обучавали Златоустовце техници „позлате живом“. Међутим, убрзо након одласка мајстора из иностранства руски зналци су смислили своје методе. По речима Мартинове,

- Начин који су предложили Шафови је био врло штетан. Златоустовски мајстори су пронашли своју методу за украшавање хладног оружја. Предложили су да се прво гравира орнамент, а затим да се позлата наноси уз помоћ четкице.

На изложби су представљени двосекли мачеви и шпаге, сабље и кратки мачеви који су прављени за обичне војнике и они који су били намењени вишем командном саставу и лицима с титуалама. Било је специјалних наруџбина и за царску породицу. Један од бисера на изложби је оклоп који је направљен специјално за царевића, потоњег цара Александра Другог. Тридесет три мајстора на челу с познатим Иваном Бушујевом су радила на овом јединственом уметничком делу од 1830. до 1833. године.

- Овај оклоп је 1834. године упакован у сандук и припремљен за слање у Санкт-Петербург. Послат је колима која су с Урала возила злато и сребро. Оклоп је упакован у сандук с дуплим дном. Доле су се налазили мач, штит и мало копље. Одозго су били сложени детаљи овог оклопа. Кад је делегација Златоустоваца уручила поклон царевићу, испоставило се да су успут штит, мач и копље тајанствено нестали.

Савремени мајстори су по старинским цртежима израдили оклоп. Овај оклоп царевић никад није пробао: док су га три године ковали, па још годину дана возили у Петербург, будући цар је израстао из њега. Тако је и остао само музејски експонат.

У ХХ веку су се на златоустовским гравирама појавили прикази вођа комунизма које нису биле равнодушне према делима оружара.

Позната фабрика је банкротирала 1990-их година. Истина, зналци су сачували своје тајне и сад, као и пре, мајстори су чувени у целом свету – њихова дела се често појављују на продаји у највећим аукцијским кућама и представљају понос многих музејских и приватних колекција.

Армен Апресјан,