56 година од самоубства Алекснадра Фадејева

ОВИ СУ ГОРИ ОД САТРАПА СТАЉИНА КОЈИ ЈЕ БАР БИО ОБРАЗОВАН
 Дана, 13.маја 1956.г.у 15.сати , у својој дачи у Переделкину, Кунцевкски рејон,пуцњем из пиштоља извршио  је самоубиство фунционер Савеза писаца СССР-а, кандидат за члана ЦК КПСС,  угледни писац Алекснадр Александрович  Фадејев ( 1901-1956 ) аутор „Младе гарде „  једног од најпопуларнијих романа руске књижевности совјетске епохе .Његова смрт је изавала велике потресе у политичком и књижевном животу Совјетксог Савеза који је под рукводством новог генералног скеретара Никите Сергејевича Хрушћова кренуо путем дестаљинизације и тзв „отопљавања“у свим друштевмим сферама.
Званично саопштење КГБ-а
„Истрага је утврдила да је претходног дана , 12.маја у свом стану у Моксви Фадејев  водио дуге разговоре са писцима Самуелом Маршекоми П.Погодним, а прердвече  је са 11-годишњим сином Мишом стигао у дачу у Пердељино у  којој је био до самоубиства.Његова секретарица Книпович је у 12. сати 13 маја  изјавила да јој је Фадејев рекао како после разговора са Маршаком није могао ока склопити и како му нису помогла ни  средства за успављивање ...У 15 сати у кабинет писца је ушао његов син Миша и затекао мртвог оца.Приликом разгледања његовог  радног кабинета ,  сарадници КГБ  су нашли Фадејева како лежи необучерн  у постељи  са прострелном раном у пределу срца.Ту , на постељи се налазио и пиштољ марке „Наган“и једна чаура поред.На ноћном  ормарићу поред кревета било је писмо адрсовано :“ЗА ЦК КПСС“које овом приликом прилажрмо ...“ Из  записника предсеника КГБ СМ ,(Савета министара, тадашње совјетске Владе) СССР И.А. Серова,  14. маја 1956.
  „Не видим могућност даље да живим „( Из опроштајног, предсмртног  писма Фадејева)
„Не видим могућност даље да живим пошто је уметност којој сам  дао цео свој живот занемарена  од стране самоуверено-неуког рукводства партије и више не може бити поправљена .Најбољи кадрови књижевности –међу којима и они за које нису могли ни сањати царски сатрапи-физички су истребљени или погинули услед  злочиначког деловања  оних  који су држали сву власт у својим рукама...И сада , кад би и било могуће да се све испарви, показала се примитвност ,неукост ,уз невероватну и ничим поткрепљену дозу самоуверености оних који би били обавезни да све то исправе.Књижевност  је припала неталентованим људима, ситним душама, злопамтилима...Она  је постала плод и  привилегија  новог слоја –и зато је тако  понижена, прогоњерна, иугубљена.Самозадвољство толико одудара од великог лењнског учења ,а највише онда кад се њиме куну , њиховим тумачењима ја ништа не верујем убеђен да се од њих може очекивати нешо још и горе него од самог сатрапа Стаљина .Он је бар био образован , а ови све саме незналице.Мој живот као писца изгубио је сваки смисао  и ја  одлазим из тог живота са превеликом радошћу  у знаку избављења од таквог  гнусног постојања,у коме можеш очеркивати само да се на тебе обруши подлост, лаж, клевета .
Допуна записника председникса КГБ при Савету министара (СМ)   И.А. Сјерова, 1956.г.:
„Као допуна нашем саопштењу од 14.маја  т.г. поводом смрти књижевника Фадејева  реферишем...“
На основу истражног материјала може се закључити да је  Фадејев извршио самоубуство  услед растројства  нервног система, нарушеног дуготрајном злоупотребом алкохола и општег болесног стања организма.“
Приредио и превео: Бранко Ракочевић