Куда ће полетети индијске ракете?

Индија је у недељу успешно лансирала ракету средњег радијуса дејства, која је у стању да носи бојеву муницију тежине до једне тоне. Ракета К-5 је лансирана с подводног стартног полигона у Бенгалском заливу (тачно место лансирања није објављено) и погодила је циљ на удаљености од 700 км.

У светлу прошлогодишњих тестирања међуконтиненталне балистичке ракете „Агни-5“ радијуса дејства до 5.000 км ова вест изгледа прилично скромно. Не само то, ово лансирање ракете подводног базирања је било 14. по реду. Међутим, то је било прво отворено лансирање ракете морског базирања. Сва прошла су држана у тајности. Дакле, Индија је недвосмислено објавила да је близу завршавању стварања нуклеарне „тријаде“: ракета копненог, ваздушног и морског базирања. По саопштењима индијских информативних агенција, ракете К-5 могу бити лоциране на атомској подморници „Архиант“ сопствене индијске производње. Радови на њеној производњи се ближе крају.

Саопштења о лансирању ракете К-5 брижљиво заобилазе питање шта то значи у геополитичком смислу. На пример, агенција „Асошиејтед прес“ једноставно понавља баналну фразу о томе да „Индија и њен супарник Пакистан, који такође поседује нуклеарно оружје, с времена на време врше испитивања различитих модификација својих ракета“. И подсећа да су Индија и Пакистан три пута међусобно ратовали од времена стицања независности. Међутим, ни балистичке међуконтиненталне ракете, ни ракете морског базирања нису потребне Индији у случају хипотетичког нуклеарног конфликта с Пакистаном. За то су апсолутно довољне ракете ранијих модификација копненог и ваздушног базирања.

Завршетак стварања нуклеарне тријаде, као и прошлогодишња тестирања „Агни-5“ имају много шири круг циљева. Суштина је у томе што Индија de facto постаје у потпуном смислу те речи глобална нуклеарна велесила. До сада су нуклеарну тријаду поседовале само четири државе: САД, Русија, Француска и Кина.

Ако се размотри положај који Индија заузима на политичкој карти света постаје очигледно да је знак који је дат ракетним испитивањима у току последњих месеци, намењен само једном примаоцу – Кини. Ту су и стари проблеми у билатералним односима и сва геополитичка активност обе земље у току последњих година. Кина активно окружује Индију с копна и с мора стварајући базе за подршку у земљама-суседима. Индија све активније учествује у пословима Пацифичког обруча и Јужног кинеског мора, између осталог, вршећи заједничку војно-поморску обуку са земљама супарницама Кине у региону и развијајући заједничке економске пројекте, укључујући и оне рејоне на које претендује Кина.

У таквој ситуацији врло симболично, па чак и злослутно изгледа чињеница да је истог дана кад је Индија тестирала своју ракету морског базирања Кина извршила тестирање система противракетне одбране.

Тешко је рећи да ли је то била случајна подударност или је Кина специјално своја испитивања извела истовремено с индијским. Да ли ће у том случају морати да се призна да је кинеска обавештајна служба унапред знала за планове Индије? У сваком случају, догађаји минулог викенда поново сведоче о томе да трка у наоружању у Азији не само да се наставља, већ поприма све веће размере.

Борис Волхонски,