Црна листа у колору

Такозване црне листе Европске уније и Стејт департмента, односно америчке владе, послужиле су локалним криминалцима, јер су преко њих увидјели могућност за лаку зараду

Недељко Ђекановић, бивши члан Предсједништва СДС, који је на овој листи од 2004. године, потврдио је јуче у разговору за "Фокус" да је и он био један од оних који су се нашли на удару рекеташа из Транспаренси интернешнела, који су му у замјену "за слободу кретања" тражили 10.000 марака.

Иста прича о анонимном Марију, који се представљао као агент америчке ЦИА и Љубинку Лековићу, бившем програм менаџеру ТИ, поновила се и код Ђекановића, само, што каже он, за разлику од других, није насјео.

- Прво су ми тражили 10.000 КМ да ме скину с "црне листе", а зато што нисам ни могао, ни хтио да дам новац, хтјели су да им купим два лаптопа. Наводно, требали су им да се преко њих умреже у базу ЕУФОР-а у Рајловцу и тако "скину" све податке које они наводно имају против мене - каже Ђекановић.

Иако није рачунарски геније, Ђекановић тврди да је увидио подвалу, те им није хтио купити ни тражене рачунаре, али се ипак састајао с њима и даље.

- Углавном смо се сретали у ресторану "Казамат" на Кастелу. Како ми је испричао самозвани Марио, његови коријени су из Бање Луке, иако живи у Загребу - каже Ђекановић.

Потом су се, прича наш саговорник, наставили позиви Марија и Лековића на његов број телефона, а оно што га је пренеразило, била је чињеница колико њему, до тада, двије непознате особе, знају детаља из његовог приватног живота.

- Претпостављам да су и у ову причу око наводног скидања са "црних листи" умијешани исти људи који су их диктирали и правили, људи из Бање Луке и РС с утицајем у међународној заједници. Између осталих, и они из моје странке, СДС - наглашава Ђекановић.

И док Лековић побија све тврдње да је учествовао у "рекетирању", према нашим сазнањима, бивши запосленик ТИ имао је, а има и сада, врло добре односе с припадницима бивше Државне безбједности и тајним службама, које је доласком на власт расформирала бивша предсједница РС Биљана Плавшић. Тако је Лековић, "добро чуване податке" могао лако да добије.

Недељко Ђекановић, као и Милош Лазовић, бивши директор Телекома Српске из Фоче тврде за "Фокус" да се за вријеме преговора око наводног скидања са листи ниједном нису састали ни с једним странцем, већ само с Лековићем и Мариом, па вјерују да су "црне листе" и спремане у "домаћој кухињи".

Милош Лазовић је рекао како је могао постати прва жртва Лековића из ТИ, који му је у августу 2004. године договорио састанак с такозваним Мариом, у кафани "Плави замак" у Сарајеву.

- Када сам дошао на договорено мјесто, поред шанка у "Плавом замку", млађи ћелав човјек представио се као Марио, и показао значку ЦИА. У разговору ми је рекао да треба да обезбиједим 20.000 КМ уколико желим да будем избрисан са "црне листе". У ту цијену је урачунао и пет хиљада КМ за два лаптопа и пет хиљада КМ за остале трошкове - каже Лазовић.

Претходно му је, како каже, Љубинко дао визиткарту, на којој је својеручно написао број мобилног телефона.

- Ту карту чувам још увијек и највјероватније ће послужити у судском поступку. Питао сам га како могу да разговарам с његовим надређеним, желећи да се сусретнем с Педи Ешдауном, тадашњим високим представником у БиХ, на шта ми је одговорио да у том случају овај износ треба да помножим с 20, за сваку наредну степеницу. Нису откривали тајне о хијерархијски надређенима - каже Лазовић.

Он истиче да га је Марио имперсионирао познавањем његових личних података, што је поред значке ЦИА по свему судећи требало да га учврсти у увјерењу да заиста има посла с америчким агентима, а не с преварантима.
Гдје је побјегао Борис Дивјак


Борис Дивјак, предсједавајући Одбора директора ТИ за БиХ, како се још званично води на сајту ове организације, још се не оглашава по питању корупције у његовом окружењу, већ је ту улогу преузео на себе портпарол Срђан Благовчанин, који у име организације која се званично бори "против корупције у свијету" негира корупцију у својим редовима.

Према неким изворима до којих је дошао "Фокус", Дивјак је "унапријеђен" прије ове афере и послан у Авганистан да тамо проучава корупцију, док је према другим изворима виђен на једном скупу у Загребу.

Жртве рекеташа

Према до сада познатим информацијама жртве рекетирања Транспаренси интернешнела поред Милоша Лазовића и Недељка Ђекановића, били су и Саво Крунић, бивши директор "Српских шума", Самојка Ђорда, бивши судија Основног суда у Сокоцу, Витомир Јовић, власник фирме "Брдо промет", Јанко Јанковић бивши радник Државне безбједности, као и власник предузећа "Парма трејд".