Хомосексуални бракови као инструмент друштвеног утицаја

Парламент Уругваја већином гласова је одобрио закон који дозвољава хомосексуалне бракове у земљи. Ексепрти међутим размишљају о узроцима за појаву ситуације када је питање реализације права једне од многобројних "мањина" постао камен спотицања у јавној дискусији.

Присталице легализације хомосексуалних савеза сматрају да је неприхватљива дискриминација према сексуалној оријентацији. Треба подвући да је реч не о специфичним правима гејева и лезбејки, већ о поштовању оштих људских стандарда у погледу свих мањина без изузетака. Конверзвативци у целини такође су против дискриминације. Али не одговара им право хомосексуланих парова да васпитавају децу, које се појављује у случају легализације хомосексуалног брака.

Питање је у ствари врло компликовано. Са једне стране, жеља да се остави после себе потомство, било да су то рођена или усвојена деца, чини се једном од најрпироднијих. Са друге стране, полазећи од логике природе, дете треба да има маму и тату, а не два оца или две мајке. Са треће стране, чули смо за традиционалне хетеросексуалне породице где се дете подвргава разним формама насиља. И прилично често насиље врши управо мама, чије постојање конзервативци сматрају кључним елементом срећног детињства. Разумније је не уопштавати, већ пажљиво оцењивати сваку конкретну ситуацију и тек онда изводити закључке. Најважнија је реализација права самог детета.

Али регистрација брака потребна је у савременом друштву ради реализације мноштва права, и имовинских, и наследних, и родитељских, и многих других без којих је тешко бити пуноправни члан друштва. Другим речима, легализација хомосексуалних бракова вероватно има економску подлогу. Усијање страсти може се охладити ако се прошири сам појам. На пример, у Великој Британији постоји такозвано грађанско партнерство, чији чланови имају право наслеђивања, низ других права, али су лишени могућности усвајања деце.

Низ експерата сматра да такви компромиси између хетеросексуалне већине и хомосексуалне мањине осетно ублажавају оштрину проблема. Говори председник Руске асоцијације друтшвеног здравља професор, доктор политичких наука, магистар медицине Андреј Дјомин.

- Наравно, ове људе треба разумети. И на неки начи они треба своја права на хармонични живот у свом поимању да реализују. Ако то наравно не наноси штету интересима друштва и других људи. Овај прицнип је врло важан. Ипак самтрам да бука око ове појаве није пропорционална њеном значају. Човечанство остаје у основи подељено на дава пола, са уобичајеном поделом обавеза.

Друга је ствар што се у пракси баланс међусобних уступака често нарушава. Грађани конзервативних убеђења ступају у кофликт са државом, која од њих тражи безусловну толеранцију на вербалном нивоу. Испада да је право хомосексуалаца на легализацију бракова изнад слободе савести читаве групе грађана, у датом случају верника.

Да ли ћемо постати сведоци промене морала? – ако не ми, онда наши потомци вероватно, пошто прогрес не може да се заустави. Али могуће има смисла десет пута одмерити пре него што се једном пресече. Јер мораће да се сече „на живо“.

Сергеј Дуз,