Деде Косвара: тужна историја човека-дрвета
Зашто једни људи свој живот проживе практично здрави, а другима у удео падају озбиљна искушења која није сањао чак ни најизопаченији ум? Као, на пример, Индонежанину по имену Деде Косвара. Човеку који се полако претвара у дрво. И ниједан лек не може да му помогне.
Све је почело док је Деде био још дете. Растао је као здрав и весео дечак, коловођа и душа друштва. Врло радознао и знатижељан по природи Деде је сатима могао да истражује џунглу с друговима. Једном, кад је имао 10 година, несрећно је пао у шуми и посекао колена. Међутим, томе није придао посебан значај. Који дечак никад није имао огреботину?
Ране му се дуго нису зацељивале, а кад су почеле да зарастају, на њиховом месту су почеле да се стварају брадавице. Прво их није било тако много, али их је из месеца у месец било све више и више. Оне су полако, али сигурно почеле да покривају тело детета, а Дедеу није преостало ништа друго осим да посматра шта се дешава с његовим телом. Косвара је био из сиромашне породице, његови родитељи нису имали новца за лекаре. А локални надрилекари нису могли да излече чудну болест.
Као што често бива, док нам све иде како треба, имамо много пријатеља, а кад се нешто деси, они нестају. Деде није имао више никога. Присни пријатељи из детињства су се окренули од њега и почели су да му се ругају, као и цело село, уосталом. Дедеово стање се из године у годину погоршавало. Красте налик на дрво су у потпуности покриле његове ноге, учиниле су да његове руке личе на гране, а лице му је постепено обрастало „кором“. Постало му је неиздрживо болно да се креће. Сваки корак је причињавао Дедеу невероватну патњу. Раније, кад је имао мање красти могао је да се прехрани риболовом, али како је болест напредовала, није му преостало ништа друго осим да практично умре од глади. И кад је у њихово село дошао лутајући циркус Деде је одлучио да побегне с њим. Тамо је „експонат“ као што је Косвара обећавао огрому добит. Све што се од њега тражило било је да седи с таблицом „Човек-дрво“ мамећи публику.
Тако је прошло много времена и Косвара је доспео у видокруг једне симатељске групе. Снимљена је емисија о њему и цео свет је сазнао за „тужну причу о човеку-дрвету“. Овај сиже је видео и председник Иноднезије Сусило Бамбанг Јудхојоно, који је лично издао налог за лечење Дедеа Косваре.
Најбољи лекари у земљи су му похитали у помоћ. Обављене су врло темељне и опасне операције на одсецању красти налик на дрво с Дедеовог тела уз помоћ ласера. Укупно је одсечено око 5 килограма красти. Деде је први пут за последњих неколико година видео своје руке и у њему се појавила нада да ће живети нормално. Међутим, болест се није повукла. После извесног времена његово тело је поново муњевитом брзином почело да се претвара у „дрво“.
О могућим узроцима појаве и рецидива болести за „Глас Русије“ је нешто рекла дерматолог Нина Тјурина:
- По свему судећи, овде се ради о болести Левандовског-Луца, односно о брадавичастој епидермодисплазији. То је изузетно ретка наследна генетска болест. Она се карактерише изузето великом раширеношћу папилома на човековом телу. Мислим да је у случају Дедеа Касвароа болест изузетно напредовала због недовољног имуитета. Нажалост, болест Левандовског-Луца се данас сматра неизлечивом.
Тако да Дедеу не преостаје ништа друго осим да сваке године одстрањује красте које се појављују. Наравно, тешко да се ово може назвати пуновредним животом, али се Косвера не предаје и верује да ће људи једног дана научити да лече његову болест.
Аљона Ракитина,
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
- Повезане теме
- болест
- занимљивости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















