Почетна страница > Новости
Кошарић Александар

Голи оток је само једна прича о томе какав смо ми Срби народ и прича о стварању најпослушнијих Титових чувара!

Да, Голи оток је био пун Срба и Црногораца. Процентуално их је било апсолутно највише у укупном броју оних који су робовали у том паклу од јадранског острва. И процентуално их је било највише у односу на број Срба и Црногораца у послератној Југославији. А међу њима било је и апсолутно највише, у односу на припаднике других нација, високих и највиших друштвенополитичких руководилаца и високих војних руководилаца, старешина (генерала, високих официра, официра).
Голи оток је само једна прича о томе какав смо ми Срби народ и прича о стварању најпослушнијих Титових чувара!
19.08.2013. год.
И то је чињеница о којој се некад није смело ни размишљати ни роду рођеном о њој било шта шапнути. Протеклих сам дана у Вечерњим новостима пратио фељтон о страдањима на Голом отоку. И то углавном Италијана. И у том су фељтону (у ствари у скраћеној верзији једне књиге о Голом отоку) Срби и Црногорци најбројнији страдалници. Срби, високи цивилни и војни руководиоци у Србији. Срби, високи друштвенополитички руководиоци у Хрватској и Босни и Херцеговини. Црногорци из Србије и Црне Горе… Да, Голи оток је био пун Срба и Црногораца. Тада сам, у време тог отока зла, био дете. Касније сам најпре нешто начуо о томе. А онда сам се и начитао. И неке од страдалника упознао. Али не и напричао с њима о њиховим страдањима. То – не! Иако живот не би био живот да не не пише и свој живот о животу сваког човека понаособ. Па ми је тако један од тих страдалника, који је завршио и правни факултет и био сјајан трговачки путник књигама једног великог издавачког предузећа, давно, давно поставио питање: Због чега ми, Срби, Црногорци у толиком броју на Голом отоку? Шта смо ми то тако страшно грешили и згрешили? Волели Русе, Стаљина? То није прави разлог. Скривали козе, маст, жито? Ни то нису прави разлози. Заводили и љубакали жене високих и од себе виших руководилаца? Не и не! Јер Стаљин никад не би ни напао Југославију. То је државни врх веома добро знао.

А шта је онда разлог? питао сам тада, давно.

Да се сломи кичма победницима. Да они који су у рату поднели највеће жртве, а то су Срби и у Србији, и у Хрватској и Босни и Херцеговини, и не помишљају на било шта осим на послушност, понизност и на потпуну покорност вољи вође.

А до уздизања воље вође на пиједестал апсолутне његове воље, на врху Дедиња, вођа ће се пењати уз беспоговорну и апсолутно најбројнију подршку управо Срба и Црногораца. И управо ће се они обрачунавати са оним својим сународницима који буду сметали. Ма и прст ако се укаже на било кога ко и мисли другачије.

И тај паметни и начитани човјек с књигама, упита, још тада: Шта је то у нашем бићу, у бићу Срба и Црногораца па их се, па нас се може наговорити да пратимо, дојављујемо, пријављујемо, цинкаримо? И да смо се онако с радошћу слали на Голи оток? И да смо се на њему онако дивљачки, зверски иживљавали над другима и највише и најкрволочније над својима, над собом? И да смо беспоговорно пристајали да будемо и на овој и на оној страни тог страшног и најмонструознијег људског зла? Зла у човеку за човека.

Вођа је знао (и они који су га саветовали) због чега је имао Едварда Кардеља поред себе, у Београду, а Владимира Бакарића у Загребу. Вођа је знао због чега је дао ресор унутрашњих послова Александру Ранковићу, својој десној руци. Због чега је ту, у близини, а на пристојном одстојању држао Петра Стамболића, Крцуна, Цану Бабовић, Светозара Вукмановића, и доле: Блажу Јовановића… Вођа је знао због чега је дозволио да се у Загребу Бакарић обрачуна са Радом Жигићем и Душком Бркићем.

И шта је то у нашем бићу, настављам питањем, да смо га, вођу наиме, довели у Београд, из Београда га возом отпремили за Крупањ и Столице, дочекали га у ослобођеном Београду, цвећем и само цвећем га дочекивали кад се враћао с путовања, па смо му ми, и Срби и Црногорци, пре свих, организовали слетове, организовали смо му обрачуне са самима собом, писали му песме и приче, сликали га најлепшим византијским и холандским бојама, клесали га из најлепших мрамора, певали песмице о његовом јастуку с плавим и белим љубичицама… И нико вођу није боље чувао од нас самих. А чували смо га од себе издајника, од себе пете колоне, од себе оних који смо склони скретању с пута…

А тадашњи генерали, прослављени наши ратни команданти армија, корпуса, дивизија, Пеко, Коча, Милан Жежељ, Коста Нађ, Ђоко Јованић, Павле Јакшић, Вељко Ковачевић… ћутали, слушали, извршавали… велим ја. Шта би друго. А онда су, шездесетих година, кад су схватили да ни ћутање не може да траје вечно, неки нешто и приговарали. И многе је одмах однела смена с високих командних дужности и упутила их у заслужене пензије.

Да, Голи оток је био пун Срба и Црногораца. А многи смо ми и тада, и касније – ћутали, слушали, извршавали. И били доушници, дојављивачи, пријављивачи, егзекутори…

И ако се не нађе неко ко ће умети да нас преобрати, да нас изведе, излечи, да нас врати на пут реда, рада, културе и поштовања самих себе, пре свих – неће нам бити спаса.

Јер, заиста, шта је то у нашем бићу, бићу Срба и Црногораца? Ето смо и одмакли стотину година једни од других. Шта је то у нама? И докле ће то да траје? 
 


  • Извор
  • Intermagazin


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА