И ти, књижни пират?

У Русији је почела борба са интернет пиратеријом. Државна дума је донела закон који штити интелектуалну својину на интернету, у првом реду: видео продукцију. Сада је, практично, немогуће „скинути“ филм или га бесплатно погледати "онлајн". Ускоро ће бити заштићени и аудио снимци и књиге.

Навика бесплатног „скидања“ књига са интернета уништава издавачке куће. Да би настала једна књига потребан је труд многих људи: осим писца, ту су и уредник, лектор, уметник, програмер и многи други. И сваки посао мора бити плаћен. Или, неће бити књига, чак ни електронских. Борба са књижном пиратеријом је неопходна, сматра писац, аутор уникатних уџбеника реторике, професор Ана Михаљска:

- Мени, као аутору уџбеника, је то „скидање“ донело много непријатности. Неки приватни предавачи реторике су стављали моје уџбенике на своје сајтове и укључивали их у „своју“ библиотеку. Они су себи градили име, а мени узимали 10% од продаје књига, спречавали поновна издања у другим издавачким кућама. Исто се дешава и с романима.

За заштиту власништва својине закон предвиђа следећу шему: власник права треба да обавести провајдера о кориснику сајта за дељење фајлова који нарушава ауторска права. Оператор ће послати налог самом кориснику којег ће одредити по IP-адреси. Он ће морати да обрише информацију или да блокира доступ до ње. За нарушиоце је предвиђена административна казна.

Да ли ће овај закон радити или је „скидање“ књига процес који се не да контролисати? Ана Михаљска је пуна оптимизма:

- Наравно, да је то могуће. Издавачи једног мог уџбеника су се одлично изборили са пиратом. Он се опирао, али се уплашио позивања на законске обавезе и претњу да ће сајт бити затворен.

Руски Рунет још увек засењује бесплатним онлајн библиотекама у којима се може наћи све – од класике до последњих светских новина. А, на страним језицима је скоро немогуће тако једноставно „скинути“ са интернета текстове писца. Интелектуална својина у Европи је довољно добро заштићена и да би се прочитао неки бестселер морате добро да отворите новчаник. Али, овде имамо супротан процес, јер многи писци се боре за слободан доступ до њихових дела. На пример, група италијанских писаца, издавача часописа „Sparajurij“ каже:

- Ми заступамо идеју да култура мора бити доступна што ширем кругу људи и зато се залажемо за Creative Commons, тј. за слободну форму коришћења књижевности, са малим ограничењима, нпр. да се „скинута“ са интернета дела не могу користити у комерцијалне сврхе.

У САД је 2001. године формирана непрофитабилна организација Creative Commons, чији је главни циљ повећање броја дела који ће бити доступни за легално и слободно ширење. Ради тога су смишљене специјалне бесплатне лиценце уз чију помоћ аутори могу флексибилно да управљају својим ауторским правима. ТЈ. неки писци сами постављају на интернет књиге и тако их чине легално доступним широкој публици. Италијански писци из групе „Sparajurij“ сматрају:

- Све књиге треба да буду у слободном доступу, посебно класика. Међутим, овоме треба додати систем државног или приватног финансирања културе ради подршке издавача и писаца, како би аутори могли да живе за рачун свога рада, а читаоци да мирно читају. Ми смо сигурни, као што је случај и са музиком, да то неће сметати људима који су увек куповали књиге да их и даље купују.

Мала анкета корисника интернета је показала да свако од њих активно „скида“ интелектуалну својину – музику, књиге и филмове. Постоји неколико разлога „скидања“: као прво, то је јако удобно и лако, као друго, књиге су јако скупе и већина љубитеља књиге не могу тако често да их купују, као треће, квалитет књижне продукције. Скидају се углавном књиге савремених аутора са меким корицама, које ћеш једном да прочиташ и бациш. Таква књига се у продавници не купује, а бесплатно може да се прочита. Истовремено, већина читалаца је спремна да плати лиценциране електронске књиге, ако не буду скупље од 2-3 евра.

Стручњаци издавачке делатности сматрају да је за ефикасну борбу са пиратима потребно развијати легалне бесплатне и платне ресурсе, обезбедити удобну куповину уз доступне цене. А, такође, је потребно читаоцима објашњавати да је поштење не само пријатна ствар, него и безбедна.

Купујући књигу ми подржавамо аутора и поштујемо његов труд. Скидајући је с интернета свако од нас постаје пират.

Ана Фјодорова,