Филм „Стаљинград“ : личне приче, личне мотивације

10. октобра је свој биоскопски живот започето филм „Стаљинград“, режисера Фјодора Бондарчука. Он је посвећен једном од најтрагичнијих догађаја који је однео толико много живота током Другог светског рата - Стаљинградска битка, која је преломила ток рата, јер од ње је почела офанзива совјетске армије, окончана потпуним крахом хитлеровске Немачке. Ово је први руски филм снимљен у формату IMAX 3D.

Најнапредније савреме технологије чине своје: гледаоци добијају утисак да сами присуствују овим догађајима. Поткрепљене су ове сцене и трагичном музиком, коју је за овај филм написао чувени амерички композитор Анђело Бадаламенти. Ипак, ово није само ратни филм, говори Фјодор бондарчук:

- Ово није документарни филм, није врста истраге једне од две верзије Стаљинградске битке. Ово је филм о рату - овај је конфликт могао бити у Троји, а исто тако и на Куликовском пољу.

А на платну - Стаљинград, руски град на Волги. Новембар 1942. године. Страшни бој совјетске армије против хитлеровске војске уз много крвопролића. Група совјетских обавештајца опкољава кућу у којој се налази једина преживела особа - девојка, која ће некоме постати као кћерка, некоме другарица, а неко ће се у њу заљубити.

Она је оличила све, тачније и оне који су нестали и оне који се нису ни појавили односно родили. Режисер Бондарчук има своју верзију „феномена Стаљинграда“. Како је измученим руским војницима пошло за руком да преокрену ток рата у своју корист? Бондарчук говори:

- Била је друга година рата у току - свако је имао неку своју животну причу, тако ми се чини. Тешко је све то сада претпоставити. Али, ако бих се нашао у таквој ситуацији, ја бих вероватно осетио потребу да се осветим, и мотивација би код мене била јака- како год то страшно сада звучало.

Узгред, немачки војници на филму - нису представљни као карикатуре, као непријатељи са плаката за филмове. То су људи који се такође боре са собом, имају сумње, стиде се, боје. Чак је приказан и љубавни моменат између немачког официра и руске лепотице. Осим тога и главни антагонисти у филму су руски и немачки официр који заједно губе живот, гледајући се у моменту када обојица гину. „То наравно није помирење“,- наставља Фјодор Бондарчук:

- Ни у којем случају нисмо хтели да крај филма  направимо као опште праштање и поистовећивање црног и белог. Финале- један на другог пуцају - то је рат, али не и помирење.

„Стаљинград“ ће бити номинован за престижну награду „Оскар“ у номинацији „ најбољи инострани филм“. У борби за ову награду он ће се наћи заједно са десетак веома добрих филмова.

Рита Болотска,