У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ДОДЕЉЕНА ПРИЗНАЊА АКАДЕМИЈЕ ИВО АНДРИЋ

У препуној сали Удружења књижевника Србије, 11.12. 2013. године уручена су признања Академије " Иво Андрић" из Београда. О лауреатима су говорили: председник Академије књижевник Радомир Смиљанић, Предраг Богдановић Ци, Миљурко Вукадиновић, проф. др. Даринка Вучинић и други део свечаних додела, најављен је за Светог Саву, када се планира и учешће Емира Кустурице. Замолили смо књижевника Радомира Смиљанића да нам нешто више каже о овогодишњим лауреатима, односно одлуци жирија и добитницима високог интернационалног признања за животно дело, Академије "Иво Андрић" за 2013. годину и добили смо одговор.- Кренимо редом : Петар Милатовић Острошки је једна изузетна личност на небу српског пунта и српског твораштва, он је велики и песник,. сјајни такође и прозни писац, а исто тако је велики бунтовник и борац за основна права српског народа. Ја увек волим да кажем, ми не треба да се називамо, ни националисти, ни патриоти, то су све стране речи и програматске и идеолошке, ми смо родољуби. А родољуби смо зато што је наше родољубље- правдољубље! Српски народ је најправеднији у својој тешкој ситуацији, када га са свих страна прогањају. Управо завршавам књигу Убијање Србије, касније ће бити више разлога да се говори о томе.Што се тиче тог родољубља, Петар Милатовић Острошки је у првим редовима борбе за српско правдољубље, као родољуб исконски. Он је тај који је улетео у парламент бечки, који је правио дар мар по Западу, по великим градовима, који је бучан био, бучан и бунтован и запамћен као такав до данашњег дана. И хвала му и слава на свему.Али, ми га награђујемо првенствено наравно по његовом великом делу, по сјајним збиркама песама и по прози и по прози коју је недавно објавио и он ће бити један наш како бих рекао уз Кустурицу, Добрицу Ћосића, Драгана Недељковића, Крестића и тако даље, један од тих четири пет, алена камена у нашим аналима Академије "Иво Андрић ". Ми спремамо једну књигу о свим нашим лауреатима, ту ће наравно бити и Славица Јовановић и сви други. Али, специјално ће ови који су добили за животно дело по својим годинама и по свом огромном делу то заслужили, они ће бити уоквиривати Андрића са својим ликовима и они ће ући у ту књигу са двадесет до тридесет страна о њима, нешто биографско и нешто што су они написали. Ми трежимо сада потпору, али ми овде не можемо добити потпору, овде је незаинтересованост једна тотална за културу и то је трагедија велика и то ће се осветити кад тад, а већ се освећује. Јер, ко миза тај барјак културе, узимају антисрби, узимају србождери, узимају плаћеници Запада. Они су по новинама, они су по екранима и тако даље. Они харају и владају. Ваљда ће се то једном средити и онда ће доћи тај тренутак да ми објавимо то дело на три језика, српском, руском и енглеском Што се тиче ових других ту је доста већ речено. Углавном су признања за животно дело добили : Петар Милатовић Острошки, проф. др.Стојан Бербер из Сомбора, који је уствари био и један велики борац за Рашковића, за српске видале, који је наравно и сјајан романсијер и Мирослав Димитријевић који је такође изварендан стваралац. Признање Златко Красни које смо ми увели за превод, добила је Зорица Митић за превод књиге Исидоре Секулић Писма из Норвешке на норвешки. Као што видите нису Норвежани превели ту књигу, али је превела наша Српкиња. За посебно издање књиге, Мирјана Радов- Матарић, Зорица Петровић Човек звани Рижа, Предраг Бајо Луковић Ране и мед, то је онај чувени који је се прославио у свету са књигом о Леонарду Да Винчију да је његов лик у Ђоконди, Љиљана Жегарац за књигу Путник свога брода, Јасмина Ћирковић за Исландске хладноће.Прочитана је и песма посвећена Емиру Кустурици из пера Владана Ракића, која је видели сте потресла многе и сматрамо да ћемо идући пут имати и Кустурицу овде, који ће у моје име уручивати те повеље.

текст и фото: Славица Јовановић