УСТАВНЕ ПРОМЕНЕ

Пише: Гостимир Т. Поповић, војно-политички аналитичар
prota49@yahoo.com, www.gtp.ovde.com

Уставне промене

У наредном периоду једна од основних активности која ће да се нађе пред свим релевантним факторима Републике Српске, а првенствено пред политичким партијама и институцијама, биће процес промена Устава БиХ. Овај процес имаће следеће основне карактеристике које се могу исказати на следећи начин:

1.    Притисци и све врсте лобирања од стране политичких партија из Сарајева које артикулишу интересе Бошњака који ће да буду усмерени на креацију документа с којим ће да добију централистички државу у којој ће да се одлучује по принципу „један човек један глас.“ Кључни удари ће да буду усмереним на организациону структуру, дакле на једноставно нестајање РС као појма и садржине из Устава.

2.    Дволична и двосмислена улога већине партија које артикулишу интересе Хрвата али ипак у великој мери усмерена на нестанак РС, без обзира колико и то за њих било штетно.

3.    Улога разних невалдиних организација које ће под утицајем, првенствено, бошњачких система да раде у њиховом интересу што ће се исказати кроз велики број округлих столова, скупова и саопштења, а користиће се многа позната и мање позната имена која су се до сада појављивала у региону.

4.    Исламски лоби у целом свету ће интензивно да ради на креацији централизоване државе, а посебно онај у САД.

5.    Добар број дипломатских представника у Сарајеву, излобираних од стране бошњачких политичких кругова, свих дипломатских нивоа биће у служби централизације.

6.    Средства јавног информисања у Федерацији БиХ, у окружењу (првенствено у Хрватској) здушно ће да раде на пројекту нестанка РС из Устава, при чему ће кампања имати све облике пропагандно психолошког рата.

Република Српска као систем са својим институцијама и треба и мора да учествује у процесу уставних промена али у самом старту треба да се дефинише основни термин а он треба да буде „УСТАВНЕ ПРОМЕНЕ“ а не „УСТАВНЕ РЕФОРМЕ“

Основни фактори у РС који треба да се баве овим питањем су:

1.    ИНСТИТУЦИЈЕ Републике Српске (НСРС, Влада, АНУРС и Универзитети)
2.    Представници РС у заједничким институцијама,
3.    Политичке партије
4.    Невладине организације

Институције Републике Српске (првенствено НСРС) треба да дају основне подлоги исказане кроз експлицитни декларацију, коју народни посланици треба да пре усвајања провере у изборној бази, те да има карактер малтене масовног изјашњавања.

Представници РС у заједничким институцијама имају двоструку обавезу. Прво да прате вољу и одлуке из институција РС а друго да помно раде да се не донесе било каква одлука која би била на штету РС у даљем процесу.

Политичке партије, посебно оне које су добиле највише мандата у институцијама система, имају огромну улогу да искажу политичку вољу која ће да буде основна подлога за рад институција система.

Невладин сектор кроз серију расправа и дебата има значајну улогу помоћи у креацији решења која ће да буду најприхватљивија.

ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ УСТАВНИХ РЕШЕЊА

1.    Устав треба да се базира на основним декларацијама и другим универзалним документима о људским правима, од личних, преко колективних при чему се право народа на самоопределење НЕ СМЕ заобићи. Питање држављанства ентитета се обавезно мора задржати и прецизирати.

2.    Устав треба да одржи и оснажи организациону структуру БиХ од најмање два ентитета те да потврди право и одговорност РС на 49% територије, при чему се треба утврдити механизам прецизног лоцирања територије РС као компактне територије.

3.    Од заједничких институција којих сада има 10 (а пренесених се не зна ни колико) решењима у Уставу треба дефинисати као 6 до 8 заједничких институција а СВЕ остало да буде у надлежности ентитета.

4.    Основне заједничке инсттуције могле би да се организују кроз:

-Спољну политику
-монетарну политику
-финансирање заједничких институција,
-имиграциона и политика азила,
-проводјење медјународних медјуентитетских поллтика и ускладјивање кривичних прописа укључујући и односе са интерполом
-регулисање медјуентитеског транспорта и комуникација
-контрола ваздушног простора
 

5.    У  уставу треба оснажити одредбу којом ентитети могу да склапају медјународне споразуме.

6.    Механизам заштите виталног националног интереса треба прецизирати до детаља, поготово на нивоу Председништва и Парламентарне Скупштине.

7.    Контролни механизми, посено према оружаним снагама, морају се уградити у Устав.


ПРОЦЕДУРЕ У ПРОЦЕСУ УСТАВНИХ ПРОМЕНА

Основни документ треба да се доносе у НСРС да РС добровољно улази у овај процес

Сви укључени фактори треба да дају свој предлог основних подлога а једино меродаван је онај који изадје из НСРС

Неопходна је веома широка серија јавних расправа који треба да организују институције, локалне заједнице, политичке партије и невладине организације. Сваки од офих чинилаца треба да формира организациони облик који ће да се бави овим питањима а на нивоу НСРС главни одбор или комисију за реализацију процеса уставних промена кји ће да буде место где се сливају све информације.

Свако убрзавање процеса може да буде контрапродуктивно а дисонантни тонови по питању недвосмислених категорија као што је постојање РС, њена територија, њен устав и институције могу само да штете будућности РС.

Однос према јавности се треба посматрати у два правца.

Прво, као однос према најширој јавности која ће добити прилику да прати све активности те да се елиминише и помисао да се нешто ради закулисано и „испод жита“.

Друго, као однос према стручној јавности која се мора максимално уважавати и која ће да буде укључена у цео процес промена.