Биљке ће осигурати безбедност људи

Биљке познате свима, усавршене помоћу нанотехнологија, убудуће ће моћи да производе струју, врше мониторинг загађења животне средине, служе као композитни материјали. Према мишљењу научника, спој живе природе и последњих достигнућа научно-техничке мисли отвара за човечанство свет заиста безграничних могућности.

Тако се механизам фотосинтезе биљака користи приликом стварања „зелене“ енергије, говори професор катедре за физиологију биљака Московског државног универзитета Ломоносов, доктор биологије Владимир Чуб.

- Пошто у мембрани хлоропласта постоје подела електрицитета, ова мембрана се може поставити између неке две ћелије и ми ћемо добити фактички соларно-електрични елемент. То је добар правац. И у живој природи ове компоненте се замењују када излазе из строја. Синтетичка мембрана ће се превише често кварити. За сада проблем није решен. Али развој нанотехнологија улива наду да ћемо једном моћи да направимо такву зелену батерију.

Биће покушано да се биљке употребе и за добијање аутомобилског горива. Мотори који раде на биљна уља већ постоје. Они су много еколошки напреднији од оних на нафтне деривате. Ипак ови системи се брзо прљају, зато за сада није рентабилно да се овакви мотори пуштају у масовну производњу. Постоје варијанте коришћења биомасе биљака уместо дрвета. То је важно зато што дрвеће, мада је и обновив биоресурс, расте прилично споро, истиче шеф катедре за физиологију биљака Московске пољопривредне академије Тимирјазев, професор Иван Тараканов.

- Наша катедра сада учествује у великом међународном пројекту изучавања биљке мискантус. Она потиче из Југоисточне Азије. То је суптропска култура која се одликује врло великом продуктивношћу. При томе важно је да се фотосинтеза врши врло интензивно не само у тропским условима, где је много сунца и топлоте, већ и у нашим условима. Овде продуктивност достиже 30 тона суве биомасе са хектара. Зато ова биљка од колосалног је интереса за коришћење у својству биоенергетске културе. Али не само. Она има јединствену биомасу која може да се користи за добијање разних композитних материјала, замене пластике. Рецимо, добијање биоразградиве пластике на основу мискантуса један је од начина да се смањи загађење животне средине.

На тај начин увођење последњих достигнућа техничке човекове мисли у савршену креацију природе – цвеће и дрвеће – отвара њихов јединствен и практично неограничен потенцијал. Питање је само у томе да се схвати како то може да се користи на баго човечанства.

Наталија Коваљенко,