Какву Европу бира Европа?

У Националном сабору Аустрије одржана је дискусија посвећена будућности ЕУ. У њој је учествовао председник Европског парламента и водећи кандидат социјалиста на дужност шефа Европске комисије Мартин Шулц. У Берлину исту тему су размотрили главни кандидати за Европски парламент из немачких партија.

Али, по свему судећи, интересовање за изборе више испољавају политичари, него бирачи. Према подацима анкетирања које је спровео канал ZDF, само 22% бирача са правом гласа у Немачкој интересује се за предстојеће изборе.

У чему је разлог тако отворене пасивности европљана према рекло би се главном политичком догађају ове године за јединствену Европу? Говорећи о наелектрисаности будућег гласања, Франкфуртер Алгемајне Цајтунг наводи речи шефа немачког МИП Франка-Валтера Штајнмајера о томе да ће избори протицати под деловањем најоштрије од доба Берлинског зида кризе. Догађаји у Украјини, како примећује издање, ударили су по ЕУ невиђеном снагом. Негативно се одразило, према речима листа, као прво одбијањем председника Јануковича да потпише споразум о асоцијацији са ЕУ, као друго смена власти у Кијеву и коначно узвратни ударац Путина у облику, како тврди лист, „војног упада на Крим“, праћена, према изразу издања, „одвратном пропагандом“. Све то је постало за грађане Европе тобоже ледени туш.

Могуће да је за неког то тако. Али у таквим случају активност људи, рекло би се, треба напротив да порасте. Ипак, како је са разочарањем признао ових дана Интернет-портал ЕурАктив, критика деловања Русије од стране ЕУ и САД не наилази на једнодушну подршку у западном друтшву. Занимљива нијанса. У изјавама лидера јединствене Европе, у грозним упозорењима која се чују са друге обале Атлантика, у коментарима већине медија говори се о „војном упаду Путина на Крим“, о потирању – опет од стране Путина – међународног права и тако даље. Тачније о свему, само не о једном, при томе најважније – вољи самог народа, праву грађана да одређује сопствену судбину. Људи у размишљањима западних политичара једноставно не постоје. Не треба ли овде тражити корене јаза који дели политичаре ЕУ од обичних грађана? Управо на ову околност скреће пажњу шеф одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов.

- Мени се чини да претходни партијско-политички системи не успевају да одговоре на савремене изазове – како унитрашњег, тако и спољњег карактера, каже научник. Основне партије на прво место истичу пароле које обичног човека претварају у монету за поткусуривање. И врло је опасно ако будући Европски парламент буде говорио у формалним, а понекад просто циничним међународно-правним појмовима иза којих ће нестајати судбине конкретних људи.

Како резимира Франкфуртер Алемајце Цајтунг позивајући се на једнод анонимног крупног политичара из ХДС, Еврпа као пројекат далека је од обичних грађана.

Олег Севергин,