Конфликт са Русијом – главни неуспех САД на постсовјетском простору

После завршетка хладног рата САД су се трудиле да прошире свој утицај на територије које су улазиле у састав СССР. Ипак њихова дејства нису била увек успешна. При томе понекад су се упечатљиви успеси претварали временом у ништа мање упечатљиве неуспехе. Експерти су убеђени: многе америчке победе испостављале су се пировим зато што је Вашингтон одбијао да поштује интересе Москве.

Мал те не главни циљ политике САД на постсовјетском простору деведесетих и двехиљадитих било је формирање и подршка режима лојалних Западу, а не Русији. Не чуди што је на пример победа наранџасте револуције у Украјини у Вашингтону била примљена као важно спољнополитичко достигнуће. Исто као и долазак на власт у Грузији америчког протежеа Михаила Сакашвилија. Ипак време је показало да је ликовање поводом ових успеха било преурањено. Све би могло да буде много другачије да су се САД од самог почетка понашале према Русији и њеним интересима на постсовјетском простору другачије. Коментарише генерални директор Центра за политичку коњуктуру Сергеј Михејев.

- Потпуно сам убеђен да су 90-их Американци имали једниствену историјску шансу да учине Русију својим верним савезником годинама унапред. Али они су ту шансу пропустили. Зашто? Зато што су почели да поступају као ситни трговци: да грабе све што стигну, а Русији су одбијали постојање неких националних интереса, покушавали да је све више истисну са постсовјетског простора, да врше притисак на ситуацију унутар земље и слично. Они су спроводили политику завади па владај, чиме су постигли да невероватни кредит поверења према Западу који је у Русији постојао почетком 90-их скоро у потпуности нестане.

У многоме такво стање ствари условљено је погледима дела експертских кругова који утичу на формирање америчке политике. Велики део тих људи мисли по клишеима из доба хладног рата. Ипак за разлику од прагматичара тог периода, они су веома наелектрисани идеолошки, што им смета да правилно граде приоритете. Коментарише Фјодор Војтоловски.

- Спремност да се проба да се схвати како Русија може да буде конструктивни партнер, између осталог и у осигуравању безбедности постсовјетског простора, доводила је понекад до врло неопрезних и контрапродуктивних корака. Тако део експертских кругова везан за неоконзервативце који су у време Џорџа Буша млађег активно популаризовали ступање Украјине и Грузије у НАТО, нанео је врло озбиљну штету америчко-руској сарадњи у другим правцима, на пример у послу борбе против међународног тероризма.

У резимеу може се рећи да је пропуштена 90-их година могућност да се успоставе добри односи са Русијом постала главни неуспех САД на постсовјетском простору. Сви каснији неуспеси Американаца у том региону били су у многоме условљени управо том околношћу.

Артјом Кобзев,