Преводиоци у извесној мери играју улогу миротвораца
Ова година протиче у знаку 200-годишњице рођења великог руског песника Михаила Љермонтова. Његово стваралаштво биће једна од главних тема већ традиционалног руско-словенског семинара преводилаца који ће бити одржан у Москви у Институту за славистику РАН и Библиотеке стране књижевности. Ове године он се одржава трећи пут.
Једна од учесница семинара је шеф одељења за историју словенских књижевности Института за славистику РАН, доктор филологије Људмила Будагова. Наша саговорница је истакла посебан значај сличних научних манифестација.
- Уметнички преводи не само да јачају везе међу националним културама. Они играју и својеврсну улогу миротвораца. Представа о народу заснива се не само на политичким односима међу државама, већ и на култури ових народа. Русија је често имала сложене политичке односе са другим словенским земљама: Пољском, Бугарском. Сада имамо проблеме са Украјином. Разуме се, неонацисти, следбеници Бандере су ван граница културе. А постоје одлични писци и песници који могу да формирају други однос према тој земљи. И напротив, класична дела руске и совјетске књижевности преведена на украјински могу да служе као извор позитивних осећања према Русији.
Вратимо се руско-словенском семинару преводилаца. Његов бисер је симултани превод. Ипак Људмила Будагова има свој предлог за колеге из бранше.
- Разуме се, основни бисер овог семинара је симултани превод. Али хтела бих да скренем пажљу на проблем транскрипције станих властитих имена. Овде постоје озбиљне разлике. Преводиоци на разне начине фиксирају имена страних писаца у својим радовима и својим истраживањима. То сматрам погрешним. Таквих разлика не треба да буде. У сваком случају међу словенским ауторима чије су везе са руском културом дубље него код европских. Тачније хтела бих да предложим тему везану за већу културу превода. Хтела бих да додам да слични семинари јачају позиције руског језика. Сада језик међународне комуникације постаје енглески. Њега на конференцијама слависта разумеју многи, а руски не сви. Зато овакви семинари имају посебну мисију. Они помажу да ојача положај савремених русиста, што је такође врло важно за наше односе.
Преводивост и непреводивост поезије, Књижевни историчар као преводилац песника... То су основне теме реферата 3. руско-словенског семинара преводилаца који ће бити одржан у Москви првих дана априла.
Григориј Соколов,
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- књижевност
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















