Нови рат на Старом мосту

Диверзантска чета Мостарског батаљона приликом сљедећег гранатирања Старог града поставиће три антитенковске мине у центар моста и активираће их, симулирајући директне поготке.

Ово је два дана прије рушења Старог моста у Мостару, 7. новембра 1993. године, наредио командант Четвртог корпуса Армије РБиХ, Ариф Пашалић, у намјери да кривицу за рушење споменика културе, под заштитом УНЕСКО, пребаци на припаднике Хрватског вијећа одбране.

У документу под ознаком "војна тајна строго повјерљиво", који је у посједу "Фокуса", наведено је и то да Пашалић задужује дежурног официра за информативно-политичку дјелатност и безбједност да у тренутку рушења обезбиједе сниматеља, камеру и пуњење батерија.

- Снимак доставити свим медијима и представити га као напад агресорске хрватске војске - наредио је Пашалић и о томе обавијестио Штаб врховне команде Армије РБиХ.

Уз напомену да о овоме не смију говорити, Пашалић је свим субјектима којима је наређење прослијеђено наредио да документ униште.

Пашалић је у уводном образложењу овог наређења навео да је, послије прегледа извиђача Прве мостарске бригаде, утврђено да је мост озбиљно оштећен у претходном гранатирању.

Не може се користити ни поправити, али је за пропагандне сврхе неопходно обезбиједити снимање његовог пада, како се не би усљед гранатирања сам урушио по ноћи, наведено је у наредби.

Стари мост срушен је 9. новембра 1993. године, наводно, под гранатама, испаљеним са стране Хрватског вијећа одбране. Слике рушења заштитног знака Мостара и Херцеговине, подсјетимо, обишле су свијет.

Рушењем Старог моста бавио се и Хашки трибунал у предмету против шесторице Хрвата из бивше Херцег-Босне. Првооптужени у том случају био је командант ХВО генерал Слободан Праљак, који је током хашког процеса успио да се одбрани од оптужби за рушење моста.

Генерал Праљак увијек је одбацивао кривицу за рушење Старог моста, прво због чињенице да тог 9. новембра 1993. године није ни био командант тенковске јединице, која је, наводно, осула паљбу по мосту. Наиме, Праљак је, објаснио је то једном приликом, разријешен дужности дан раније. У интервјуу једним хрватским новинама објаснио је да сви знају ко је издао наређење за рушење, али да нико нема петље да то јавно каже.

- Основане су сумње да је рушење моста организовано и снимано из политичких разлога, ради оцрњивања и осуде ХВО и хрватског народа за културоцид и друга недјела у Мостару, попут рушења осталих мостова и православне цркве, коју су, поуздано се зна, минирала три муслимана у одорама ХОС - упозорио је наш извор из западног Мостара.
Како је погинуо Ариф Пашалић

Генерал Ариф Пашалић погинуо је 26. априла 1998. године у саобраћајној несрећи код Дрежнице, на путу Мостар - Сарајево. У судару су учествовали Пашалићев џип, путничко ауто и камион. Удес се десио под веома сумњивим околностима, послије његовог свједочења у Хашком трибуналу, гдје је почео објашњавати цијелу ситуацију на мостарском ратишту.

Добро упућени извори и данас тврде да политичком Сарајеву није одговарало оно што би генерал могао да каже у другом појављивању пред Хашким трибуналом.

На новом свједочењу није се појавио, јер је настрадао, а позната је регистрација возила учесника у удесу, само имена власника и људи у удесу остали су у тајности мостарске полиције. Чудно је и то што је Пашалићева супруга, Хафиза, преживјела удес, иако се налазила у кобном аутомобилу опел фронтера.

И бивши директор федералне Обавјештајно-безбједносне службе Мунир Алибабић отворено је говорио да су поједини команданти Армије РБиХ, од Сребренице до Бихаћа, умирали под чудним околностима, те су истину о ратним догађајима однијели у гроб.
Мистерија Хоџић

Наређење генерала Арифа Пашалића о минирању Старог моста у Мостару јуче је с адресе адвокат.ходзиц@гмаил.цом упућено на адресе неколико медија у БиХ и Хрватској. У пратећем образложењу наведено је да је у сарадњи с одбраном генерала Слободана Праљка медијима прослијеђен овај документ из адвокатске канцеларије Салиха Хоџића из Тузле.

Адвокат Хоџић одмах је демантовао да има било какве везе с одбраном генерала Праљка, те тврди да документ није никад видио.