Почетна страница > Новости

НАТО: Румунија чекала САД 60 година

НАТО: Румунија чекала САД 60 година
09.06.2014. год.


У руководству НАТО-а последњих година стално говоре да Пентагон намерава да ојача војно присуство САД у различитим регионима света. Поред тога, данас је главно, како тврде Брисел и Вашингтон, активизирати одбрамбену сарадњу међу савезницима.

САД покушавају да убеде европљане да они стално мисле о енергетској безбедности старог континента и о томе како да заштите транзитне маршруте и објекте инфраструктуре.

Јасно је да је географски положај Европе крајње важан за подршку дејстава САД у Африци, на Блиском Истоку и у Централној Азији. Такође не треба заборавити главни фактор — трговински пут преко Алтанског океана доноси Американцима 4 трилиона долара. У томе изгледа лежи главни разлог америчке тежње да се утврде у Европи једном заувек.

Сада се НАТО проширио до највећег у свету глобалног војног блока. У последњих 15 година алијанса је водила три права рата на три континента — у Европи (Југославија 1999.), у Азији (Авганистан) и у Африци (Либија 2011.). После завршетка операције Милосрдни анђео, у НАТО је била примљена прво Словенија (2014. године), а затим Хрватска и Албанија (2009).

После распада Варшавског уговора Пентагон је брзо искористио ”срећан тренутак”. У Источној Европи у време хладног рата била је формирана једна од најбољих војних инфраструктура — аеродроми, полигони, поморске бзе, систем комуникација и тако даље. Американци су решили да све то преузму ”у своје руке”. Не потрошивши ни цента, САД су добиле оно у шта су бивше социјалистичке земље уложиле неколико стотина милијарди долара.

Врло повољан посао. Прве су предложиле своје услуге власти Румуније. Још на почетку бојевих дејстава у Ираку и Авганистану оне су дале ратном ваздухопловству САД аеродром Михаил Когелничану. 2005. године румунски председник Трајан Бесеску је изјавио: Чекали смо Американце више до 60 година.

Румунија је затим дала на ”управљање” САД још три политона — Бабадага, Чинка и Смирдан. Почетком фебруара 2010. године Врховни савет одбране Румуније (CSAT) — највиши орган власти у земљи који одговара за националну безбедност и одбрану, одобрио је предлог САД о томе да на својој територији размести елементе будућег глобалног система ПРО. Америчка ПРО у селу Девеселу коштаће 400 милиона долара и биће пуштена у рад 2015. године. То ће бити земаљски комплекси са ракетама-пресретачима SM-3 типа Bloks 1 B. Истина, радарских уређаја у Румунији неће бити.

У целини, Румунија сада није просто држава на граници ЕУ и Русије и није просто члан НАТО-а. Букурешт је чврсто уверен да велики бизнис са његовим милијардама долара жели да се позабави стратешким инвестицијама. Вашингтон је одлично прорачунао све нијансе ”румунског посла” - преко Букурешта Американци се све више приближавају Русији.

Константин Качалин,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: © Flickr.com/Joint Force Command Lisbon/cc-by-nc-sa 3.0/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА