Фабрике нема, вратите земљу Љешкопољцима

Осамдесеттрогодишњи Милутин Томов Дамјановић живи је свједок договора из 1957. године на који начин је од 51 власника узето земљиште за градњу фабрике "Радоје Дакић". Пошто више нема фабрике, нити радника, нити намјене која је тада договорена бивши власници и њихови насљедници, са правом, траже да им се земља врати, а не да је некадашњи радници, синдикат и суд продају.
Милутин Дамјановић има и доказе како је земља дата, тачније намјенски уступљена да се на њој "условно и намјенски изгради машинска радионица и фабрика "Радоје Дакић".
- Добро се сјећам те 1957. године када је тадашњи министар финансија Народне Републике Црне Горе Владо Раичевић дошао и разговарао са мјештанима Горње Горице. Објаснио нам је да је Влада Црне Горе од нас тражила да им уступимо земљиште на којем ће намјенски бити изграђена ливница и фабрика машина "Радоје Дакић" обећавши нам да ће наша дјеца ту радити како не би тражила запослења у другим државама - прича Дамјановић.
Он је додао да је 51 мјештанин Горње Горице тада пристао на договор уз појашњење да земљиште није продато, већ је уступљено. Власници су, како је забиљежено у документима јасно рекли да се не слажу са понуђеним условима. Након што је постигнут договор, формирана је Комисија чији је задатак био да од сваког појединца узме податке о власнику и квадратури земље. Комисија је тада сама направила процјену за исплату минималне накнаде.
- Направили су рјешење о екпропријацији земљишта у корист опште народне имовине. Та иста комисија је направила купопродајни уговор који смо ми морали потписати. Мислите ли да је неко могао да одбије да потпише - каже Дамјановић.
Међутим, власници нијесу без поговора пристали, остало је записано у документима како су примили одлуку државе.
- Присутни власници сагласно изјавише да са одређеним цијенама нијесу задовољни јер цијена не одговара прометној просјечној вриједности како то изрично стоји у закону о експропријацији. Даље су изјавили да им се за експроприсано земљиште додијели друго које одговара по квалитету експроприсаног да би таквом одлуком били задовољни - наводи изјаве власника Милутин Дамјановић.
Фабрике више нема, а Милутин Дамјановић каже да би земљиште сада требало вратити правим власницима.
- Никада нећемо пристати да нам одузму и продају очевину и ђедовину. Насљедницима остављамо тестаменте у којима све ово лијепо пише - објашњава Дамјановић.
Појединци и институције су упознати са захтјевима бивших власника. Дописе, поткријепљене документима, послали су Влади, Главном граду, министарствима, предузећима "Челебић" и "Делта"... Тражили су да се на земљишту ништа не ради док се ситуација не разријеши.
- Љешкопољцима, старосједиоцима, који су вјековима овдје није у менталитету похлепа за богаћењем. Немамо друго земљиште, немамо се куда иселити а имамо дуг према храбрим прецима и потомцима и захтијевамо право на заштиту приватне својине - пишу насљедници, овлашћени представници власника земљишта.

Плаћали траву
Годинама су бивши власници косили ливаде око хала "Радоја Дакића", наводи Милутин Дамјановић и плаћали покошену траву фабричком синдикату. За своју одузету имовину плаћали су и порез.

Пропало треће рочиште
У Основном суду, треће рочиште за продају имовине "Радоја Дакића" одржано је у понедјељак, 6. априла. Заинтересованих за куповину није било. Продају се објекти термичке обраде, пријемне контроле, лабораторије, једнобродни и тробродни магацин, пословни објекат, објекат плинске и ацетиленске станице, хале ремонтних производа и одржавања, објекат компресорске станице, трафостаница као и дио катастарске парцеле. Продаја ће бити организована и за двије машинске хале, производну халу површине 19.151 квадрат, као и земљиште уз парцеле. Вриједност ових некретнина износи 52.923.342,76 еура и она је утврђена правоснажним рјешењем Основног суда.