Цена револуције

Према статистици енциклопедија Брокхауса и Ефрона, Русије је почетком двадесетог века, по свим економским показатељима, улазила у шесторку водећих држава. Револуција је донела грађански рат, црвени терор, колективизацију, глад и репресије 30-их година. Колико је коштала народ револуција, историчари још увек не могу да одреде. Али, у једном се слажу - то је била једна од највећих трагедија у руској историји.

Уништити до темеља прошлост и потом изградити нови свет - реченица из светски познате "Интернационале" коју је написао француски револуционар Ежен Потје у време уништења Париске комуне, постала је химна свих комуниста, социјалиста и анархиста. Бољшевици су овај позив у потпуности испунили. Октобарска револуција 1917. године једно је од најкрвавијих поглавља у историји Русије, сматра водећи експерт Фонда за историјске перспективе Павел Свјатенков:

- Револуција - то је нека врста инфаркта државе. Она је зато увек праћена катастрофалним потресима који често враћају друштво неколико деценија уназад у економском, културном и друштвеном развоју.

Питање о узроцима Октобарске револуције - да ли је то била историјска случајност или је била неизбежна - и даље обузима умове историчара. У сваком случају, тврдња о назадној аутократској Русији која је тражила радикалне промене у развоју, није одржива. У двадесетом веку, Русија је постала једна од најутицајнијих светских сила. То је била веома централизована и у многоме просвећена држава. У Русији су се појавили облици парламентарне демократије - Државна Дума, јака локална самоуправа - земство. Током револуције дошло је до слома тог историјског пута на којем се налазила Русија, сигуран је Павел Свјатенков:

- Руска привреда је била осакаћена, иако се налазила у успону. Као резултат тога, крајем 20. века, видимо да је утицај Русије у свету веома ослабљен. Почетком 20. века 10% светске популације живело је у Русији, а сада само 2%. Русија почетком 20. века била је једна од земаља са најбржим развојем. При том, убрзано се развијала индустрија, наука, култура.

Један од главних узрока револуције био је духовни пад друштва, сматра главни истраживач на Институту за руску историју РАН, доктор историје Владимир Лавров:

- Цар Александар II је извео потребне промене, сјајне реформе које су довеле земљу на друго место у свету по привредном расту. За време Николаја II чак смо заузели прво место у свету по индустријском развоју. Али такве позитивне промене нису биле праћене правилним духовним и моралним препородом. Дошло је до идеолошке конфузије. Веома су се рашириле материјалистичке, атеистичке, социјалистичке и друге идеје. Аграрно питање, и наравно, веома је важно, то што се револуција 1917. године догодила у позадини Првог светског рата. Све је то имало своју улогу. Револуција креће од главе. Прво људи верују да морал не постоји. Можете да урадите било шта, ако то служи његовим идеалима. Ти идеали су се показали утопијом, јер је комунизам, где је све заједничко - бајка. Ради бајке десетине милиона људи је умрло.

На питање колико живота је однела револуција, историчари до данас не могу дати тачан одговор. Наводе се цифре да је током Првог светског рата Русија изгубила скоро милион људи, а у грађанском рату, који су покренули бољшевици - од 12 до 15 милиона људи. Глад и разарања, однели су још око 5 милиона људи. Практично је било уништено сељаштво, племство, козаштво, свештенство. Само у револуционарним годинама у иностранство је отишло три милиона људи. То су били најбољи, најобразованији научници, инжењери и официри - цвет нације. Милиони су били подвргнути репресијама. То је била цена револуције, коју су бољшевици замишљали као велику и без крви. А, у ствари, она је била прљава, крвава и са ужасним последицама.

Светлана Калмикова,