Не волим кокаин, само ми се свиђа његов мирис

Црта белог праха на црном столу и опуштена атмосфера безбрижне забаве. Скупи спортски аутомобили, млади модели који увијају марихуану у новчаницу од сто долара, коју ће потом попушити са својим богатим покровитељима. Никаквих узнемирујућих мисли и бриге о будућности. Зашто не пробати?

Лепа слика раскошног живота коју често гледамо у филмовима, мало има заједничког са стварношћу. Али, сигурно су скоро сваком барем једном у животу нудили да "проба". Некога су хтели "угостити" у школи или на универзитету. Некоме се предлагао убод иглом или да "помирише" у друштву не превише поузданих пријатеља. Некоме је неко пришао увече на улици са белом кесицом. Овде се већ не ради о прикривеној пропаганди "размаженог" начина живота преко кинематографије и књижевности.

Не, нико не спори, многи редитељи и писци показују живот зависника без улепшавања, са ружним и шокантним детаљима. На пример, шта кошта просветни видео-снимак за школарце, на којем се показују фармерке, чврсто припијене уз тело, тачније урезане у месо, бескрвне, као скелет дечаке навучене на хероин. На адолесценте то једноставно оставља трајан утисак и савршено трезни све оне који верују да је "снежни" кокаински пут на златном поклопцу тоалета у скупом ноћном клубу - знак успешног живота.

Према статистичким подацима, наркотици се највише шире у школама, универзитетима и клубовима. Тамо где је максимална концентрација млађе генерације по квадратном метру. Млади и неискусни се лакше дају убедити да пробају нешто "ново", да се привуку на "нова искуства", или једноставно да се добију на "слабост". 78% наркомана први пут су пробали дрогу на овим местима. И не последњу улогу у одлуци "да узму дозу" одиграло је уверење да је дрога - атрибут шика, безбрижног живота, са којег се увек може скинути.

У ствари, то и није баш тако. Прво, постоји индивидуална предиспозиција за психотропске супстанце, што значи да чак и са једном дозом организму може тако да се свиди стање "еуфорије", да моментално дође до зависности. У ствари, наркоманија је болест. Недавне студије су показале да се људи рађају са предиспозицијом за употребу психотропних супстанци. Ето, зашто неко може дуго времена да узима дрогу и да се скине у било ком тренутку, док други већ после првог пута падају у зависности. Никад не знаш којој групи ти припадаш... Па, боље је не ризиковати.

Са овим се слаже и Алексеј Иванов, координатор рехабилитационог центра за зависнике од дрога "НаркоСтоп" и помоћник депутата Државне Думе Руске Федерације:

- Пре или касније сви људи се сусретну са дрогом и алкохолом. Према званичним статистичким подацима, 30% оних који доживе до 40 године пробало је дрогу, док је 100% пробало алкохол. Они код којих је био нарушен биохемијски баланс централног нервног система, по први пут се осећају добро, само пробајући алкохол или дрогу, јер било која врста дроге директно или индиректно "нормализује" ниво хормона "среће".

Код људи са хемијском зависношћу урођене су особине размене супстанци. Када особа користи дрогу, она споља добија оно што јој недостаје изнутра. Долази до наглог ослобађања хормона среће у крви, наступа еуфорија и мозак почиње да се прилагођава томе, на рачун ширења количине унетих рецептора ендорфина.

Међутим, према разочаравајућим чињеницама, сваке године расте број људи "предодређених" за зависност ка наркоманији. А "трговце смрћу" не заустављају никакве озбиљне казну за трговину дрогом, као ни чињеница да убијају стотине туђих живота, јер, на крају крајева, они на томе добро зарађују.

Аљона Ракитина,