Вечна Русија на Азурној обали

Живи трагови руске  историје

Азурна обала одавно није само место  одмора и забаве,  овде су  живи трагови руске  историје.  Митови и легенде везани су са „великокнежевским возом„ чији су путници  на златној обали саградили раскошне виле.  Волеле су романтичне паркове и плаво море: Гогољ, Лав Толстој, Чехов и други руски великани. Успомене на свој боравак  овде  оставили су Павлова,  Нижински,  Шаљапин,  млади  Баланчин.

Захваљујући умногоме и Русима,  Кан је од рибарске селендре  постао оно што је данас

Захваљујући умногоме и Русима,  Кан је брзо променио свој изглед: од рибарског сеоцета за које је мало ко знао,   преобратио се у космополитски  град.

На Француској ривијери уважавају руску историју и није случајно што је баш Кан одбаран  за  Фестивал руске уметности.

Стога крај календарског лета житељи Кана називају „руски празник“. На овај празник овде долазе сви из Француке и околних земаља којима је драга руска уметност и  Русија. За њих музички звучи и сама реч Русија,  па званична политика  Париза,  ма колико она била уперена против Москве,  никад није успела да преокрене  одушевљење Француза руском уметошћу и земљом Русијом.

Богат програм вишежанровског  Фестиавала 2014.

Фестивал руске уметости на Азурној обали биће као и досад вишежанровски  и обухватиће концерте,  филмске пројекције, изложбе,  уличне игроказе...

И организатор је „вишежанровски„: Дирекција међународних програма уз подршку Министарства културе,  Министарства спољних послова Русије, Руског фонда  културе,  градске управе Кана, Дворца фестивала и конгреса  који су заједно направили перспективну фестиваску стратегију.

Наступи легендарних колектива

На канским сценама  су наступали  многи легендрани колективи: Балет Бољшог театра  и најбољи симфонијски оркестри, хор „Пјатњицки„, велики ансамбли - „Александров„, “Игор Мојсјев„, Михаил Годенко“, дагестанска „Љезгинка„,  руска „Берјоска„.  Радови еминетних мајстора попут Ернеста Неизвесног  и Зураба Цереталија нашли су се поред радова из „модерних радионица„ и самоукох чудотвораца маште и руку,   народних стваралаца из свих региона огромне Русије. 
 
Изложба  посвећена Првом светском рату - оживљавање летописа херојске епохе

Фестивал 2014.  биће отворен изложбом „Русија и Први светски рат: хероизам,  самопожртвовање,  милосрђе„ са експонатима из  збирки Државног  централног  музеја  савремен историје Русије и приватних колекција

На изложби ће хроникама, документима,  артефактима бити  оживљен летопис  херојске епохе.

Дани руског филма на фестивалу је посбена прича,  јер,  као што је познато, Кан је престони град светског филма. Гледаоцима ће бити понуђен репертоар филмова снимљених током пола века - од „Идиота„ Пирјева  са краја 1950-их година до „Подубног„ Глеба Орлова из најновије руске продукције.

 

Бранко Ракочевић