Обиљежена годишњица смрти Арчибалда Рајса

Вијенце на Рајсов гроб на Топчидерском гробљу положили су представници министарстава рада и социјалне политике и унутрашњих послова Србије, великог броја локалних самоуправа и удружења грађана опредијељених за његовање традиција ослободилачких ратова Србије.

Рајс је рођен 8. јула 1875. у њемачкој покрајини Баден, а послије стицања основног и средњег образовања студирао је у Швајцарској, гдје је 1898. стекао звање доктора хемије.

Радио је као асистент на Универзитету у Лозани, да би 1906. добио звање ванредног професора криминалистике, а 1909. основао институте за техничку полицију и криминалистику, на којима су се школовали студенти различитих националности, укључујући и оне из Србије.

На позив српске владе у Србију је дошао септембра 1914. године и ту упознао холандског љекара Аријуса ван Тинховена, који је раније почео истраживање ратних злочина над цивилним становништвом.

Рајс је анкету проводио тако што је саслушавао аустријске заробљенике, одлазио на лице мјеста, отварао гробове, прегледао лешеве и рањенике, улазио у куће и обављао техничка испитивања, а њени резултати су имали огроман ефекат у свијету, приморавајући јавност да се суочи са злочинима војске Аустроугарске монархије.

Највише га је интересовао српски сељак, војник, његово држање у несрећи и побједи, а фасцинантност, менталитет и дух српског војника утицали су да се Рајс трајно веже за Србију.

Са Српском војском повлачио се преко Албаније, а приврженост истини највише је испољавао личним ангажовањем на помоћи српским избјеглицама, збрињавањем српске сирочади у Швајцарској и слањем помоћи становништву окупиране Србије.

Доласком на Солунски фронт, Рајс се сродио са српским бићем и постао његов неразвојни дио, а касније је за ангажовање добио Медаљу за храброст, коју је заслужио неуморним обилажењем трупа и одласцима на најопаснија мјеста.

Мисију је наставио и послије рата, имајући обавезу да резултате анкете о злочинима уобличи у званичне извјештаје за предстојеће међународне мировне преговоре, а у Министарству унутрашњих дјела основао је двогодишњу полицијску школу, којом је управљао.

Написао је политички тестамент апел "Чујте Срби" - документ о времену од 1918. до 1928. године.

Умро је 8. августа 1929. године и сахрањен на Топчидерском гробљу, а његово срце, према тестаментарној жељи, похрањено је у капели у споменичком комплексу на Кајмакчалану у Македонији.