Русија не прихвата политику „готових чињеница“ у питању стварања европске ПРО

Москва не види спремност администрације САД да узме у обзир забринутост Русије због стварања система ПРО у Европи и да достави правне гаранције да он неће бити усмерен против Стратешких нуклеарних снага РФ. О овоме се говори у изјави МИП поводом договора између САД и Шпаније о томе да се на њеној територији базирају бродови с противракетама SM-3.

Русију узнемирава тежња Вашингтона да прошири рејоне лоцирања противракетних средстава и да повећа потенцијал не узимајући у обзир све заинтересоване стране. Овакву праксу „готових чињеница“ у Москви сматрају неприхватљивом, пошто одлуке САД могу негативно утицати на безбедност и стабилност у региону. Може бити пропуштена реална шанса, коју је створио Лисабонски самит Русија-НАТО да се противракетна одбрана учини предметом сарадње, а не конфронтације, истиче се у изјави.

Генерални секретар НАТО Расмусен је изјавио да ће систем европске противракетне одбране у потпуности бити готов 2018. године. Зна се да је планирано да се америчке ракете-ловци лоцирају у Пољској на бази „Редзиково“, на 159 км од Гдањска. С Румунијом је потписан уговор о лоцирању копнених ракета SM-3 система за управљање ракетним оружјем „Иџис“ (Aegis). А Турска је спремна да обезбеди своју територију за радиолокаторску станицу за рано упозоравање. Притом се нико није саветовао с Москвом, већ је она просто доведена пред свршен чин.

Русија, пак, сматра да израда концепције и архитектуре ЕвроПРО треба да се реализује на равноправној основи и да предузима мере поверења и транспарентности. Није јасно коју улогу САД додељују Русији у ЕвроПРО. Уколико је то улога пасивног посматрача, њој то не одговара. Јер, систем који се ствара не сме кршити принципе смањивања нуклеарног наоружања и стратешку стабилност. Засад се све дешава управо обрнуто, сматра политиколог Павел Золотарјов.

Америчка идеја противречи општој тенденцији смањења нуклеарног наоружања и забрани ширења нуклеарног оружја. Уколико стране, а пре свега Сједињене Државе, систему ПРО буду прилазиле управо с ових позиција, компромис између Русије и САД је могућ. Међутим, проблем се пре свега састоји у позицији САД.

Због тога Русија инсистира на правним гаранцијама да ЕвроПРО неће бити усмерена против њених нуклеарних снага. Иначе се може поновити трка у наоружању, наставља Золотарјов.

Руско руководство је донело одлуку о стварању ваздушно-космичке одбране, која ће почети да функционише већ у децембру. Ради се о стварању сопственог система ПРО. Међутим, то не значи да преговори не треба да се наставе, сматра политиколог Владимир Јевсејев.

ЕвроПРО се, како тврде њени аутори, ствара ради одбијања ракетних напада од стране КНДР и Ирана, који су засад једини за то хипотетички способни. Наравно, постоји опасност несанкционисаног коришћења ракетног оружја, или његовог доспевања у руке терориста. Зато је сарадња водећих нуклеарних држава неопходна. Међутим, ова сарадња треба да се одвија отворено и да не нарушава безбедност страна.