Википедија устала у заштиту слободног Интернета

Википедија на енглеском је била затворена на 24 сата. Тако творци сајта изражавају протест против нацрта закона о заштити интелектуалне совјине који се разматрају у америчком конгресу. Многи интернет-ресурси и компаније сматрају да у случају да се ти закони усвоје, почеће ограничавање слобода на Интернету.

Конгрес САД започео је разматрање нацрта закона о заштити интелектуалне својине на Интернету у новембру прошле године. У првом реду то је "Стоп Онлајн Пираси Акт" (СОПА). Нови закон прилично слободно тумачи појам "копирајта". Коришћење популарне песме као пратње за самостални спот објављен на Јутјубу биће кршење ауторских права. "Криминалац" ће прво бити потпуно искључен са Интернета, а претраживачи, провајдери и кредитни системи ће бити дужни да се избаве од таквог клијента на први захтев власти. Шта више, по СОПА распротирање туђег садржаја третираће се као кривично дело. За пиратско објављивање макар 10 аудио или видео снимака за 6 месеци моћи ће да се добије казна до 5 година лишавања слободе. Овај закон ће у првом реду ударити по 3 категорије сајтова, сматра директор за развој бизниса компаније Гротек Александар Власов.

Сви торенти ће бити у опасности, корисници друшвених мрежа који воле да стављају на своју страну спотове или филмове. Претраживачи такође могу да доспеју у групу ризика, што је по мени неправилно. Претраживач тражи на Интернету оно што му траже. Ако су негде постављени пиратски фајлови, он ће га наћи. Ако не нађе, то је лош претраживач.

У знак подршке пројекта већ су се изјаснили Мајкрософт, Епл, Адоб, Дел, Интел. Против су се заложили Гугл, Фејсбук, Јаху, Твитер. Ипак на отворени протест се одлучила само Википедија. Јуће приликом покушаја да отвори страну на енглеском корисник је могао да види црни монитор са натписом "Замислите свет без слободе знања". Једине стране које раде уобичајено су оне које су посвећене скандалозном нацрту закона. Изражавајући протест, Википедија покушава да заштити како све кориснике Интернета, тако и саму себе, истиче Александар Власов.

То је отворени ресур, где сваки корисник може да унесе информацију. Замислимо да неки издавач одједном нађе на Википедији слике људи о којима се тамо пише за која права не припадају том издавачу. Или нађе део енциклопедије коју је издао, просто прекуцану од стране корисника Википедије. Почеће да тужи све који су повезани са тим ресурсом: и власника и оне који држе тај сајт и оне који гледају и скидају материјале.

Наравно, Интернет личи на државу са милионима становника у којој нема никаквих закона, већ само минимални скуп правила. Некакво регулисање је потребно. И ауторска права, разуме се, траже заштиту. Ипак дејства не треба да буду тако оштра као у случају СОПА, осим тога слична решења треба да доноси не поједина земља, већ да се доносе глобално. Интернет је светска мрежа, сматра руководилац правца конкуретног извиђања Дијалог Наука Андреј Масалович.

Против нацрта закона СОПА већ се изјаснила администрација америчког председника, рекавши да се може смислити други начин да се зауставе прекршаји на Интернету. У актуалном виду документ одбија да потпише и председник Барак Обама.