Сергеј Прокофјев – Човек из народа

Лондон живи уз музику Сергеја Прокофјева – у главном граду Велике Британије одржава се тронедељни фестивал, посвећен класику руске музике 20. века.

Иницијатор фестивала је познати руски диригент Владимир Јуровски који предводи Лондонски филхармонијски оркестар. Провевши четири године на тој почасној дужности, он је решио да је време да се британски музичари навикну на руски репертоар.

У Лондонском филхармонијском оркестру прво нисам свесно дирао репертоар свог претходника на дужности главног диригента Курта Мазура: ни Бетовена, ни Брамса, ни Брукнера – говори Владимир Јуровски. Зато што сматрам да орекстар треба да се навикне на новог диригента – на нове руке, нове уши, на нови поглед на ствари. А затим може полако да почне да спроводи своју линију.

Очигледно, фестивал Прокофјевљеве музике и јесте сопствена линија Владимира Јуровског. Он је убеђен да треба дубље схватити Сергеја Прокофјева као композитора и личност, обогатити поједностављену представу о њему која влада посебно у Великој Британији. Управо зато као минимум знања Владимир Јуровски и Лондонски филхармонијски оркестар предложили су... 14 концерата! У том низу су не само музика, већ, на пример, и театрализовано читање дневника композитора у првом лицу. Још једна специјална акција на фестивалу биће дискусија Непознати Прокофјев уз учешће унука композитора Габријела Прокофјева, који живи у Лондону. Он је такође композитор, али у првом реду популарни ди-џеј. Габриел воли клупску музику у стилу електропост-панк.

Концертни део монографског фестивала Владимир Јуровски намерно је саставио од не баш познатих, али зато одличних опуса Сергеја Прокофјева. То је на пример музика за представу Египатске ноћи, ораторијум Иван Грозни, симфонијска свита Луда из балета Бајка о луди која је седам луда надиграла. Између осталог, у историји појаве овог балета Лондон је одиграо, може се рећи, одлучујућу улогу. Десило се следеће: 1914. године 23-годишњи Сергеј Прокофјев блиставо завршава Петербуршки конзерваторијум (у две струке – композиција и клавир) и добија од мајке поклон обећан за одлично учење – путовање у иностранство. Прокофјев бира Енглеску, долази у Лондон, тамо се у то време са невероватним успехом одвија Руска сезона Сергеја Дјагиљева. Прокофјев, разуме се, упознаје се са чувеним импресариом, они истог треба почињу да фантазирају и разматрају заједничке планове, и већ за годину дана, како се каже, рођене су прве скице Бајке о луди... Уопште, у Лондон се Сергеј Проковјев враћао више пута, наступао је овде са концертима, а већ после његове смрти, 70-их година овај град је постао родни за његовог сина, скулптора Олега Прокофјева.

Треба подсетити, како се каже, ради потпуности слике и на то да је енглески био фактички други језик Сергеја Прокофјева: половина његовог архива је на енглеском. Тако да гледајући програм фестивала у Лондону са поднасловом: Сергеј Прокофјев. Човек из народа? нехотице помишљаш да и енглеском народу руски композитор такође припада. Као и читавом свету.