Почетна страница > Новости
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Без Лисабонског уговора могућ и распад БиХ
05.10.2009. год.
Потреба за европском спољном политиком која би била јаснија и оријентисана на конкретније циљеве готово нигде није тако изражена као у Босни и Херцеговини - попришту најкрвавијег рата у европској савременој историји, земљи која је у исто време дивља, очаравајућа и дубоко подељена.
Ако 14 година после рата у ком је било 100.000 погинулих људи још имају неких снова, ти снови су везани за Европу. Али, иако је Сарајево од Беча или Рима удаљено само неколико сати лета авионом, ту раздаљину је тешко прећи. Због слабог напретка у спровођењу реформи Босанци су изостављени из недавног плана за укидање виза грађанима Балкана који ће путовати у ЕУ.
Да ли ће овај вакуум у ком се босанска политика налази попустити, делимично зависи и од исхода ирског референдума од петка о Лисабонском споразуму. Ако би 27 чланица ЕУ ратификовало и почело да спроводи овај споразум, то би у доброј мери ускладило спољну политику ЕУ и допринело би њеном преображају у истинску глобалну силу. Истовремено, то би значило и крај вета Француске и Немачке на даље проширење, што би значајно охрабрило земље западног Балкана, укључујући и Босну.
„Споразум из Лисабона би овде несумњиво донео промене“, сматра високи представник ЕУ Валентин Инцко. „Он би донео снажан зрак наде у наставак процеса проширења и значио би да је ЕУ пронашла механизме који су јој потребни за решавање проблема, да говори једним гласом и да може да понуди бољу перспективу“.
За сада је, међутим, Босна и Херцеговина на гласу као земља у којој ЕУ бележи невиђено лоше резултате - уз истовремено улагање невиђено великих количина новца - мада се у принципу не може пожалити да оскудева у инструментима за усмеравање будућности ове земље. Ту су војне снаге које броје 2.000 припадника, полицијска мисија, специјални представник, велике материјалне инвестиције и утицај на домаће политичаре који су за придруживање ЕУ.
У пракси, међутим, Босна и Херцеговина илуструје све недостатке Европске уније. Мисија ЕУ у Сарајеву има четири засебне канцеларије, чији функционери готово свакодневно одржавају састанке једни са другима, са особљем 20 амбасада појединачних земаља ЕУ у Сарајеву и са представницима међународних тела. ЕУ у Босну улаже најмање двоструко више новца него ма која друга земља, укључујући и САД, али ако неко жели нешто да обави, одлази у амбасаду САД - зато што САД говори једним гласом и не треба им 18 месеци да обаве сваку, макар и најмању ствар. „Босна је дисфункционална“, сматра бивши високи представник, Британац Педи Ешдаун, „али није толико дисфункционална као Брисел“.
Уколико се изјалове и наде које се полажу у Споразум из Лисабона, Ешдаун и други познаваоци прилика у Босни и Херцеговини не искључују ни могућност најгорих сценарија, као што су распад те вишенационалне државе или поновна ескалација насиља.
Да ли ће овај вакуум у ком се босанска политика налази попустити, делимично зависи и од исхода ирског референдума од петка о Лисабонском споразуму. Ако би 27 чланица ЕУ ратификовало и почело да спроводи овај споразум, то би у доброј мери ускладило спољну политику ЕУ и допринело би њеном преображају у истинску глобалну силу. Истовремено, то би значило и крај вета Француске и Немачке на даље проширење, што би значајно охрабрило земље западног Балкана, укључујући и Босну.
„Споразум из Лисабона би овде несумњиво донео промене“, сматра високи представник ЕУ Валентин Инцко. „Он би донео снажан зрак наде у наставак процеса проширења и значио би да је ЕУ пронашла механизме који су јој потребни за решавање проблема, да говори једним гласом и да може да понуди бољу перспективу“.
За сада је, међутим, Босна и Херцеговина на гласу као земља у којој ЕУ бележи невиђено лоше резултате - уз истовремено улагање невиђено великих количина новца - мада се у принципу не може пожалити да оскудева у инструментима за усмеравање будућности ове земље. Ту су војне снаге које броје 2.000 припадника, полицијска мисија, специјални представник, велике материјалне инвестиције и утицај на домаће политичаре који су за придруживање ЕУ.
У пракси, међутим, Босна и Херцеговина илуструје све недостатке Европске уније. Мисија ЕУ у Сарајеву има четири засебне канцеларије, чији функционери готово свакодневно одржавају састанке једни са другима, са особљем 20 амбасада појединачних земаља ЕУ у Сарајеву и са представницима међународних тела. ЕУ у Босну улаже најмање двоструко више новца него ма која друга земља, укључујући и САД, али ако неко жели нешто да обави, одлази у амбасаду САД - зато што САД говори једним гласом и не треба им 18 месеци да обаве сваку, макар и најмању ствар. „Босна је дисфункционална“, сматра бивши високи представник, Британац Педи Ешдаун, „али није толико дисфункционална као Брисел“.
Уколико се изјалове и наде које се полажу у Споразум из Лисабона, Ешдаун и други познаваоци прилика у Босни и Херцеговини не искључују ни могућност најгорих сценарија, као што су распад те вишенационалне државе или поновна ескалација насиља.
- Извор
- Блиц
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















