Мере Покрета Двери за повећање извоза у РФ

Србија због реалних проблема које имају наша мала и средња предузећа има велики дефицит у трговинској размени са Руском Федерацијом. Покрет Двери предлаже осам конкретних мера које државу не би много коштале – а које би у кратком року повећале извоз, девизни прилив и отварање нових радних места:

1.    Не бацати новац у ветар: Уобичајени начини помоћи извозу (као што је рефундација трошкова за истраживање тржишта, израду дизајна производа, каталога исл.) могу да се користе само као део шире извозне стратегије, а не као до сада - од случаја до случаја;

2.    Држава треба да оснује извозничке агенције које ће малим и средњим предузећима помоћи у наступу на руском тржишту, припреми и извођењу извоза, као и постпродаји. Агенције би биле субвенционисане од стране државе да би малим предузећима биле приступачне;

3.    Држава да уведе редован збирни транспорт, јер без њега већина произвођача купцима може да понуди само велике патрије (цео шлепер од 20 тона), што кардинално смањује број могућих купаца у Русији, а мањи произвођачи тешко могу да отпреме мање робе за мање купце. Тај проблем би се решио редовним линијама збирног транспорта са годишњим планом извоза;

4.    Држава са руским царинским комитетом треба да договори издвајање посебних царинарница за брзо царињење српске робе. Роба из Србије се ослобађа царине, али тај поступак сада дуго траје и скупљи је него уобичајени, што је за руског купца отежавајућа околност;

5.    У Москви треба, у договору са руском страном, отворити јавно царинско и увозно складиште у коме би роба могла да се и царини по нижим (дотираним) ценама за шпедитерске услуге;

6.    Заједнички уговор за капиларну дистрибуцију који би омогућио да србска роба широке потрошње која се продаје кроз малопродајне ланце редовно и „по позиву“ буде испоручивана у малопродајне објекте;

7.    Договорити заједничко улиставање у малопродајне ланце, јер је наша роба широке потрошње до сада тешко налазила пут до руских малопродајних ланаца. Заиста је тешко очекивати од наших производних предузећа да поред финансирања производње за извоз још и плаћају улазнице по руским малопродајама. Овај трошак би могла да поднесе држава, а да јој се та средства врате постепено како се наша роба буде продавала;

8.    Треба формирати Владину канцеларију за извоз у Русију – са одељењем за проверу порекла робе