Награде председника за будућност руске науке

Колико тајни чува Месец? Научници засад нису дошли до недвосмисленог одговора на ово питање. Међутим, једно већ засигурно знају – на овој планети има воде. Доказ за ово нашла су два руска млада научника Максим Макроусов и Антон Сањин, који су створили космички неутронски детектор ЛЕНД, који је у стању да до најситнијих детаља проучава површину Месеца. Управо за њега су ове године научници удостојени награде председника Русије за младе научнике. Данас, на Дан руске науке, они и још петоро младих научника добиће у Кремљу награде из руку Дмитрија Медведева.

Нипошто нисмо очекивали да чујемо своја имена на списку, каже Антон Сањин, сарадник Института за космичка истраживања РАН. Још увек не могу да верујем да је наш рад награђен тако високом наградом:

Максим и ја добијамо награду за проналазак и стварање јединственог неутронског апарата, који је предвиђен за мерење састава тла Месеца и откривање водоника на њему. Сличан апарат направљен је у нашој лабораторији и већ 10 година лети око Марса. Наш апарат се разликује по томе што има много уже видно поље, које даје више детаља. И захваљујући оваквим његовим показатељима, можемо да тражимо, а затим и да одредимо рејоне с повећаним садржајем водоника. Наш апарат је радни модел, чија је израда почела 2004. године, и 6 година касније пуштен је у лет према Месецу, где ради и данас.

Међу овогодишњим добитницима награде је и сарадник Института за нуклеарна истраживања Дмитриј Горбунов, који је удостојен награде за фундаментално проучавање проблема еволуције Васионе. Награду за стварање нове генерације композитних материјала добило је истовремено троје научника. То су Денис Грашченков и Наталија Уварова из Сверуског научно-истраживачког института за авиационе материјале, као и Јелизавета Симоненко из Московске државне академије за прецизне хемијске технологије.

Међутим, председничком наградом нису истакнути само научна открића и пројекти, већ и рад на популаризацији и ширењу научних знања, који обавља Николај Андрејев, шеф лабораторије Математичког факултета РАН. Вероватно је први пут делатност у овој области добила тако високу оцену. Николај Андрејев је успео занимљиво и приступачно да исприча о најсложенијим математичким проблемима, каже професор машинско-математичког факултета МДУ Владимир Успенски:

Математичке етиде, а управо тако се назива Николајев рад, јесу серија цртаних спотова. Сваки представља кратак сиже. На пример, сиже о точку. Јасно је да се у својству точка може узети само круг, а ако он буде квадратни, свака кола ће поскакивати крећући се по површини. У чему је проблем? Да ли се може смислити точак другог облика, којим би се могло кретати без поскакивања. Испоставља се да такве фигуре постоје. Оне се називају овали сталне ширине. Зашто су његови радови за нас важни? Ако желимо да развијамо иновационе технологије, то не може да се одвија на ниском интелектуалном фону. А да би се подигао интелектуални фон, али не друштвених наука, већ природно-научни, математички, потребна су специјална средства. Треба ђаке заинтересовати за проучавање науке, што Николај Андрејев и чини.

Председничка награда је једна од најмлађих награда у савременој Русији. Без обзира на то што се ове године уручује тек по трећи пут, она је постала једна од најпоштованијих у научној средини. Додељује се младим научницима и стручњацима за значајан допринос развоју домаће науке. Износ награде чини 2,5 милиона рубаља (преко 80 хиљада долара) у свакој номинацији. На награду је ове године претендовало 278 радова, у финале је традиционално, након тајног гласања, које је обавило 100 независних стручњака, ушло само четири, и то из различитих области знања.