Радован Караџић поново у Москви

Недавно је у самом центру Москве, у Музеју Мајаковског, пред препуном салом Музеја промовисано још једно издање посвећено србској култури. У публици је седео отприлике исти број Срба и Руса, што не чуди: представљен је први број алманаха за књижевност и уметност „Србско-руски круг“. Идејни творац и главни уредник издања србској јавности већ је познат по необичном подухвату за данашње време. Андреј Базилевски уредник је и један од преводилаца тротомне Антологије српске поезије, издања од преко три хиљаде страна. Господина Базилевског питали смо чиме се његов нови подухват разликује од многобројних часописа и издања посвећених Србији који се тренутно штампају у Москви.

Ово је алманах за књижевност и уметност, он се по томе и разликује. Зато што углавном листови и новине о којима говорите носе друштвено-политички карактер. Имамо такође јасан грађански став, и ми га не кријемо, али најважније што желимо да саопштимо читаоцу јесте да је уметност увек важнија од било каквих тренутних политичких покрета. Србе и Русе на дубинском нивоу обједињује управо поезија у најширем смислу речи. Да подсетимо на поезију која је некада постојала преко песама предака, преко билина, србских епских песама, да се сетимо људи који су много учинили за зближавање наших култура и да покажемо добра књижевна дела на оба језика – у томе се састоји једноставна концепција нашег часописа који је упућен и Србима и Русима. Надамо се да ће нам поћи за руком да сачувамо достојан ниво, не потчињавајући се књижевној моди, каже главни уредник Андреј Базилевски.

И заиста, први број Србско-руског круга подсећа на врхунска достигнућа спрске и руске књижевности, одабрана, како нам се чини, управо да подвуку грађански став о који је поменуо господин Базилевски. Ту су блистава размишљања Иве Андрића, поезија Алексе Шантића и Фјодора Тјутчева, али, што помало изненађује читаоца сајбер-епохе, и епска песма Цар Лазар и Царица Милица у рубрици Песме предака. Круг затварају савремени аутори као што су Матија Бећковић и Друшан Радовић. Теоријску мисао представља лингвистички чланак Предрага Пипера посвећен руској и словенској филологији, а живо сећање на Никиту Иљича Толстоја износи истакнути србски етнолог Љубинко Раденковић.

У првом броју Србско-руског круга објављен је и лаки шаљиви комад Радована Караџића под називом „Ситовација“. Андреј Базилевски остаје веран свом уређивачком укусу. Већ више пута, у Антологији српске поезије, као и у посебном издању, он је штампао у преводу на руски стихове овог аутора. Зашто управо Радован Караџић, питали смо господина Базилевског.

Дистанциравши се од свега остало, сматрам да је то један од најзанимљивијих савремених србских песника. Ми не можемо у пуној мери да оценимо оно што је он урадио, зато што рукописи пропадају: они горе у Сарајеву, у другим местима. Али можемо да се ослонимо на оне књиге које су изашле до 90-их година и видим да човечна, мудра и оштроумна поезија говори о неординарности аутора. Караџић је за мене човек који је на страни правде.

Драма „Ситовација“ била је објављена у Србији у малом тиражу, зато је додатно издајемо сада у нашем алманаху – то је поклон Србима који мисле о својој будућности, каже Андреј Базилевски.

Србско-руски алманах није једноставан подухват. Издање које у суштини не може бити комерцијално, можда никада не би видело светлост дана да није предузимача који имају слуха за уметност и културу. Тако је и овог пута господин Мирољуб Свркота, који низ година живи и ради у Москви, помогао да у рукама држимо први број Србско-руског круга. И, како је на промоцији обећао, држаћемо и други, и трећи, све до десетог. А онда ће бити јасно шта ће бити даље. Међутим, није само новац једина тешкоћа у сличном подухвату. Двојезично издање захтева велики круг сарадника, преводилаца, аутора, добро познавање и српске и руске књижевности и културе. И савремене и класичне. Замолили смо господина Базилевског да се обрати слушаоцима Гласа Русије као могућим сарадницима на издању:

Увек постоји неопходност сарадње са људима који мисле у истом правцу. И ја, као руководилац овог алманаха и колекције српске књижевности, отворен сам за њу. Сви који дођу са смисленим идејама биће примљени са захвалношћу, а наше књиге и алманах већ су доступни у Београду у књижари СКЗ и у књижари Патријаршије.

  И на крају да додамо. Они који желе да сарађују у изради наредног броја алманаха, могу да се обрате господину Андреју Базилевском електронском поштом на адресу: srb-rus-krug@narod.ru