ЕУ се вратила са грчког распуста. Финансијска криза није престала
Посета шефа Еврогурпе, премијера Луксембурга Жан-Клода Јункера Атини отворила је напету евронедељу.
Дозволите ми да се изразим потпуно јасно: ми не тражимо додатни новац – таквом фразом је предухитрио преговоре са Жан-Клодом Јункером грчки премијер Антонис Самарас. По његовим речима, све што је потребно Атини јесте мали дашак ваздуха како би се економија натерала да ради и како би се увећали приходи државе. У ствари то је позив у првом реду упућен Немцима, на којима је основни терет спасавања Еладе.
Немачки канцелар Ангела Меркел за сада није ступила у полемику са грчким премијером – у очекивању овонедљеног састанка са председником Француске Франсоом Оландом. Жан-Клод Јункер такође се иразазио врло дипломатски. Он је позвао своје грчке саговорнике да се одговорно однесу према испуњењу обавеза на смањењу државних трошкова и алудирао је да простор за маневрисање постаје све мањи.
Ипак у поново покренуту полемику о грчком питању активно се укључио министар финансија Холандије Јан Кес де Јагер. Очигледно говорећи у име богатијих земаља северне Европе, он је иразио озбиљну сумњу у погледу сврсисходности попуштања Грчкој.
Судећи по постојећим инфромацијама, управо Немачка, Холандија и највероватније Финска ускоро ће најактивније бранити идеју пооштравања политике ЕУ у погледу Грчке. А њихов опонент ће највероватније бити Француска, чији председник сматра да уместо затезања финансијске омче на врату проблематичних земаља, ЕУ би требало да се побрине за инвестирање у кризне економије.
Ипак не ради се само и не толико о Грчкој. Већина водећих европских политичара и финансиста треба да измају у виду да спасавајући Атину спасавају читаву зону евра, у ширем смислу ЕУ. Јер последице могућег грчког банкротства неминовно ће погодоити читаву Европу и што је најважније, читав банкарски систем, истакао је у разговору за Глас Русије ректор Руске економске школе Сергеј Гуријев. По његовим речима, учесници европског финансијског тржишта одмах ће поставити питање ко је следећи.
Ако међународни инвеститори и кредитори претпоставе да ће то бити Италија, тада ће они продавати италијанске облигације и куповати немачке. У том случају ће се појавити опаснот да нагло падну цене облигација читавог низа земаља чланица ЕУ. То ће наравно довести до озбиљне панике. А главни ударац ће поднети читав европски банкарски систем.
Лист Вол Стрит Џорнел који се труди да се држи изнад клинча органа америчких пословних кругова изразио се сликовито: после летњег распуста Грчка је поново постала главобоља госпође Меркел. А ако се узме у обзир предстојећи општи избори у Немачкој 2013. године, наставак грчког распуста канцелару наредних месеци очигледно не прети.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/jikatu/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















