Пакистан тестирао супер прецизну ракету

Пакистан је извршио још једно пробно лансирање супер прецизне ракете „Хатф-7“ која може да носи нуклеарну бојеву главу на растојању до 700 километара. Лансирање ракете је извршено из покретног уређаја за лансирање на једном од полигона у провинцији Пенџаб. Тестирања су, по информацијама пакистанског министарства одбране, протекла успешно.

Крилата ракета „Хатф-7“, позната и под називом „Бабур“ представља најновији изум пакистанске ракетне технике. Ракета је направљена уз примену технологије „Стелс“. Ово је чини слабо приметном за радаре противника. „Хатф-7“ поседује високу маневарску способност, може да лети на ниским висинама прилагођавајући се рељефу. Како се очекује, после завршетка серије пробних лансирања ракета ће бити узета у наоружање и постаће једна од основних ракета ове класе, која се налази у наоружању пакистанске армије.

Индија већ има ракету сличног типа – крилату „БраМос“. Она се налази у наоружању копнених и војно-поморских снага Индије. Планирано је да се овом ракетом снабде и индијско РВ. Њена најновија тестирања су обављена у току прошлог месеца.

По правилу, Индија или Пакистан врше тестирање новог наоружања у кратком року након што слично тестирање обави сусед. Ово запажамо и у другим областима наоружања, између осталог, нуклеарних. Индија и Пакистан су практично истовремено обавили своја прва тестирања нуклеарних бомби у мају 1998. године. Од тада је ракетно-нуклеарни потенцијал двеју земаља значајно порастао. После лансирања у априлу ове године међуконтиненталне балистичке ракете „Агни-5“ Индија се придружила Русији, САД, Кини, Енглеској и Француској, које поседују балистичке ракете далеког пречника дејства. Друге земље засад немају такве ракете.

Ни Индија, ни Пакистан не намеравају да употребе ракетно-нуклеарно оружје једни против других. Заправо желе да га поседују као крајње средство за освету, а не за употребу и ове изуме сматрају за средство за добијање најновијих високих технологија. На ово скреће пажњу стручњак Центра Карнеги у Москви Пјотр Топичканов:

- Свака војна технологија треба да налази примену и у цивилној сфери. У прошлости се више пута дешавало да је рад у војној области обустављан због тога што дати војни производ више није био потребан. Међутим, ови изуми су се и даље реализовали у цивилној сфери. Није случајно што се појавио термин „демонстратор технологија“. Односно, прави се образац. Он се не прихвата у војној области, али се користи у мирне сврхе ради проучавања могућности научника, истраживача у различитим областима. Дакле, ако говоримо о „Агни-6“, не говоримо само о тежњи да се направи ракета за нуклеарну бојеву главу, већ и ракетне технологије, које ће омогућити да се у космос допреме различити терети.

Занимљиво је то што је бивши шеф обавештајне службе међунадлештва Пакитана Асад Дурани признао да је нуклеарно оружје Пакистана својевремено произведено под изговором да га има Индија, а његово „тестирање је требало да се обави након сличног тестирања у Индији“. У Кини се такође веома мирно прихватају ракетни програми Индије и Пакистана. Кина и Индија, велике економије у развоју, веома цене мирну атмосферу која тренутно постоји и намеравају да учврсте стратешко партнерство ради обезбеђења мира и стабилности у региону.