Азијска трка носача авиона: Лаонин и Викрамадитја

Последњих неколико недеља било је посебно богато вестима о два брода исте класе и порекла. Из Кине су стигле вести о примању у састав ратне морнарице снага НОАК новог носача авиона Лаонин. А са Баренцовог мора стигла су саоштења о непријатностима приликом испитивања индијског носача авиона Викрамадитја. Ова носача су била разрађена у СССР и у извесној мери су сродна. Ипак њихове судбине су се испоставиле различитим.

Лаонин је једини брод који је у стању да носи авионе и примљени у строј ратне морнарице НОАК, док је носач авиона само по називу. Палубни ловац за њега тек пролази испитивања. Својевремено Пекинг се обратио Русији са молбом да прода неколико Су-33. Али Москва је одбила, сматравши да таква количина технике не може да се користи у војне сврхе, све само за копирање. Касније се сазнало да је Украјина продала Кини један од прототипова СУ-33, авиона Т-10К. 2010. године Кина је објавила да је завршила инжењерске радове на сопственом палубном ловцу Shenyang J/15. Кина је посебно истакла да он није копија руске летелице, већ развој ловца Shenyang J/11. Ипак Ј-11у суштини је копија совјетског Су-27.

Шта ће Кини носач авиона без авиона? Узрок је могуће у конкуренцији водећих земаља азијског региона. Јер истовремено са преправљањем Лаонина, бившег Варјага, у руској фабрици Севмаш се вршило преправљање брода исте класе за ратну морнарицу Индије – носача авиона Адмирал Горшков, који је добио назив Викрамадитја. О особеностима пројекта говори директор центра за анализу међународне трговине оружјем Игор Коротченко:

- Захтеви индијске стране су веома напредни, на ивици могућности савремене технологије. У њих спада и пројекат модернизације бившег совјетског носача авиона Адмирал Горшаков у носач авиона Викрамадитја. Радови су били врло комплексни, обимни. Први пут је наш одбрамбено-технички комплекс наишао на реализацију тако сложеног техолошког проејкта. Довољно је рећи да је од старог брода остао само труп. Све остало се разрађивало буквално од нуле. Фактички смо изградили потпуно нов брод.

Ситауција са индијским бродом је много простија, него са кинеским. Пошто палубни авиони и хеликоптери за њега већ постоје и производе се серијски. Али ни овде није прошло без проблема. У току проба на мору појавили су се проблеми у моторном одсеку: у три од осам котлова распало се 5 до 10% шамотне цигле. Зато је укупна снага погонског уређаја брода смањена до 50% у односу на максималну. У таквом режиму рада котлова Викрамадитја не само да је наставио да се креће, већ је успео и да постигне 22 чвора брзине при којој се авионима дозвољава да изводе полетање и слетање. Носач авиона треба да прође допунски ремонт, што ће одложити рокове предаје брода индијској ратној морнарици. Али већ наредне године Викрамадитја ће постати предводник индијске ратне морнарице. При томе, за разлику од кинеског носача авиона, он ће бити прави борбени брод са авијационом групом на палуби.

Осим два нова носача авиона, Кина и Индија планирају да граде друге бродове ове класе. У бродоградилишту индијског града Кочин према заједничом руско-индијском пројекту прави се носач авиона викрант. Кина такође планира да до 2020. направи два носача авиона на ненуклеарно гориво, а затим да почне изградњу нуклеарних.

Појава два велика бровена брода одједном у Азијском региону сведочи о промени поморских доктрина највећих држава Азије.

Владимир Иванов,