Мистрали иду у Владивосток

Прва два француска носача авиона Мистрал треба да буду испоручена Русији 2014. и 2015. године. Мистрали нису просто носачи борбених летелица, већ и такозвани бродови пројекције силе. То је инструмент универзалног решавања локалног конфликта који обједињује ратно ваздухопловство представљено у руској варијатни хеликоптерима фирме Камов – осам Алигатора (К 52 К) и седам војних транспортних возила К 29. Бродови такође могу да приме поморски десант бројности до 450 људи, 13 савремених тенкова или 70 борбених извиђачких и патролних возила пешадије. Труп дуг 210 метара може да развије брзину од преко 30 километара на сат.

Важније је истаћи да Французи предају Русима технологију изградње брода, укључујући борбену информациону службу за управљање и палубну радиоелектронску опрему. Управо екелтронска опрема Мистрала која за сада још нема аналога у руској флоти, претвара ове борбене бродове у јединствени живи организам који је у стању да освоји у високој мери разне родове војске. Другим речима ове борбене јединице су у стању да раде и као нападачке и као део јединствене групације у режиму максималне синхронизације деловања са другим бродовима. После предаје два прва брода руској страни још два ће бити саграђена по лиценци у балтичким бродоградилиштима што ће омогућити да се добије потпуни пакет за нове технологије. Прва два Мистрала која су добила имена Севастопољ и Владивосток треба да буду придружена бази ратне морнарице Фокино код Владивостока.

НАТО се увек болећиво односио према предаји својих тајни. Зато су многи западни политичари, укључујући Обаму, прихватили овај уговор као издају француске браће по оружју. Војни аналитичар Института за Међународне стратешке односе Француске, бивши војни аналитичар листа Фигаро Филип Миго анализира разлоге који су побудили руску команду да одабере Владивосток као место где ће бити лоцирани француски Мистрали и стратешке задатке које Русија може да повери посади ових бродова.

- Мислим да је реч управо о стратешким циљевима. Јер предност овог типа бродова је управо такозвана дипломатија ратне морнарице. Наравно, то су војни бродови, али они су слабо наоружани, и њихов задатак је да подвуку присуство и суверенитет Русије у том региону. Мислим да ће основни задатак ових бродова после њиховог премештања у Владивосток бити да подвуку власт Русије над својим Далеким Истоком у односу на неке друге земље региона. Уверен сам да руски Мистрали неће имати задатак да се супротстављају Седмој флоти САД, која је пристуна на поморском театру војних дејстава. За то они једноставно немају довољан борбени потенцијал. А да Јапану сингалзирају руски став о Курилима или да покажу заставу Кини, која је управо поринула свој носач авиона, оне сасвим лепо могу. Руси подвлаче да су то руске територије и такве ће и остати. У томе је по мени главни задатак ових носача хеликоптера.

Сада се много говори о премештању центра теже светске економије у Азију. Политичког центра такође. Може се сматрати да је слање својих нових бродова у дати регион од стране Москве индикатор смене руског геополитичког курса са окретањем у страну Тихоокеанске фасаде земље. По мишљењу Филипа Мига,

- Овде постоје две равни – срце и разум. Са тачке гледишта разума, псоледњи самит АТЕС у Владивостоку је показао да Русија инстистира на премештању центра у Азијски и Тихоокеански регион. Светска комерцијала је концентрисана управо тамо. У ове оквире се уклапа нова руска политика. Ако се да срцу на вољу, сматрам да је по својој култури Русија европска земља. Надам се да ово ново центрирање руских интереса не значи губитак интересовања Русије за Европу због грубих дејстава на која се одлучила ЕУ поводом Русије. Јер ЕУ није Европа. Постоје и друге могућности европске изградње, између осталог изградње Европе заједно са Русијом. Надам се да се Русија неће коначно окренути у страну Истока, што ће бити врло жалосно како за нас, тако и за њу.

Можда Филип Миго алудира на политику генерала де Гола, који је тежио да избаци америчке базе из Европе и створи европске оружане снаге, ослањајући се на савез са јаком Русијом? Ова линија до данас наилази на разумевање код дела француске врховне команде, која тежи препороду суверене Француске. Само ни актуелни председник земље, ни његово блиско окружење, изгледа, са тим се никако не слажу.

Александар Артамонов,