Нови човеков предак?

Егзотична звер која личи на ванземаљско биће појавила се у зоолошком врту Чељабинска. Цевозубке су у зоолошким вртовима света реткост, сада једна од њих живи и у зоолошком врту престонице Јужног Урала.

Двогодишња женка цевозубке стигла је у Чељабински зоолошки врт из Танзаније. Због свог необичног изгледа она је већ добила надимак Масјања, по имену забавног лика руских цртаћа који је смислио уметник Олег Кувајев. Кад гледате цевозубку, чини се, као да су сви делови њеног тела од разних животиња, каже сарадник Чељабинског зоопарка Александар Титагин.

- Задњи део трупа, реп и шапе, личе на кенгура, дугуљаста њушка као код мравоједа, на носу прасећа мрља, а уши као код кунића. Ако све то замислите, слика личи на истину. Од познатих ликова цевозубка највише личи на Алфа.

Јунак популарног америчког телевизијског серијала, непознато биће са друге планете Алф, споља заиста подсећа на цевозубку. Сада се ова егзотична животиња сачувала само у Африци јужно од Сахаре. Локални становници је зову ардварк, што се преводи као „земљана свиња“. Назив цевозубка звер је добила због посебног склопа зуба, који представљају срасле цевчице без глеђи и коренова. Захваљујући зубима које расту током читавог живота, животиња је најбољи копач на планети – јазбину дубине 1 метар копа за мање од 5 минута.

На слободи цевозубке живе до 18 година, у заточеништву до 24. Земљано прасе тешко је до 100 килограма, дужина тела износи око метар и по, репа више од пола метра. У природи цевозупка се храни искључиво термитима и мравима, у зоолошкм врту има други мени, говори Александар Титагин.

- Основу исхране чини изабалансирана храна за псе, која треба да буде натопљена водом. Додатно се даје воће – он веома воли лубенице и диње. А као беланчевине додају јој црве из брашна. Обитава у просторији где се греје под и радијатори су сакривени на зидовима. На под је насута борова кора, у којој цевозупка може лепо да копа. У датој просторији су врло велики прозори, уз то има и лампе дневне светлости.

После обавезног карантина становницу афричих савана већ могу да виде посетиоци. Мсјања је врло популарна код посетилаца чељабинског зоолошког врта, посебно одушевљење изазива код деце.

Тачна бројност популације цевозупке у свету није позната. Животињу у афричким саванама мало ко је видео, зато што је она активна смао ноћу када пролази у трагању за храном по 12 километара. Многа афричка пелемена о овој животињи до данас испредају легенде. Европљани су први сазнали за њу 1719. године од холандског путника Колба. Али његове приче су биле тако необичне да је мало ко поверовао у њено постојање.

Недавно је ретка животиња попунила списак претендената на прародитеља хомо сапијенса. По мишљењу научника са универзитета Кембриџ, она је најближи рођак прародитеља свих плацентарни сисара, од којих је потекао човек. Милионима година она је успела да у најамње измењеном виду сачува до наших дана гене заједничког претка.