Зона евра замрла у очекивању раста

Заседање савета директора Европске централне банке које је одржано у четвртак у немачком граду Франкфурт на Мајни, требало је да усагласи програм антикризних мера у зони евра за наредне месеце.

Важан за руководиоце ЕЦБ позитиван фон дан раније створила је званична агенција за статистику ЕУ – Еуростат. Њени експерти су констатовали обнову економског напретка у зони евра у другом кварталу текуће године на нивоу од 0,3%. Формално за зону једниствене валуте то значи завршетак рецесије.

И мада се Еуростат ограђује да поменути позитивни реферат не садржи податке о најпроблематичној земљи зоне евра, Грчкој, његов закључак носи оптимистички карактер.

Ипак очекивање раста није исто што и сам економски раст. Не заобилазе случајно експерти Еуростата тако брижљиво ситауцијуу Грчкој – за разлику од шефа Евроогрупе Јеруна Дијселблума. Он је, иступајући пред посланицима Европског парламента, ставио до знања да Грчкој може да затреба додатна међународна финансијска подршка пошто се заврши кредитирање у оквиру актуелног програма помоћи 2014. године. Између осталог финансијске институције изгледа од почетка нису постављале за циљ решавање проблема зоне евра у комплексу. Оне су пре покушале хитно да спрече ширење кризе на просперитетне земље зоне евра – потврдио је у интервјуу за Глас Русије директор руског Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки.

- Антикризне мере прво су биле усмерене не на то да се изведу проблематичне земље из овог тешког економског стања у којем су се нашле. Оне су усмерене на то да им се, напротив, не дозволи да предузимају неке мере са своје стране које би могле да нашкоде интересима пре свега немачких и француских банака, које су њихови кредитори. Другим речима, питање се и даље састоји у томе ко и на чији рачун ће да решава проблеме.

Уз то пошто ЕЦБ и другим финансијско-економским структурама ЕУ ипак полази за руком да превладају акутну фазу кризе, пред ЕУ ће се појавити задатак тражења ресурса за осигурање стабилнијег дугорочног економског напретка. А у решавању овог питања неповољну улогу могу да одиграју чисто политички разлози, истакао је у разговору за Глас Русије председник руске компаније економског консалтинга Неокон Михаил Хазин.

- Ако се говори о изласку из кризе пошто животни стандард у зони евра падне, и они тамо на неки начин своје унутрашње проблеме ипак реше, то ће морати да се ради на неком ресурсу. Један од потенцијалних ресурса је јефтина сировина коју у принципу може да пружи Русија. Али ради тога Европа мора радикално да промени свој политички модел, зато што данас она живи у оквиру концепције евроатлантског јединства. А дата концепција такве врсте прилазе као што су ексклузивни односи са Русијом на бази политичких договора искључује.

Осим тога, за сада је због спољних фактора рано говорити о коренитом антикризном прелому у зони евра. Тако војна интервенција у Сирји може да покрене клатно регионалне нестабилности која такође прети финансијским потресима и збрком на нафтном тржишту.

Петар Искендеров,