Дани Џингиза Ајтматова

Писац-пророк, бедуин савести, аутор књига које су постале благо читавог света – таквим речима говоре о стваралаштву истакнутог совјетског писца, класика руске и киргиске књижевности Чингиза Ајтматова. 12. децембра он пуни 85 година. У част овог датума вечери посвећене чувеном прозаику организују се у Русији и читавом простору ЗНД, као и у другим страним земљама – Турској и Јапану, Индији и САД, Кини и Аустрији.

У Москви је Џингизу Ајтматову посвећен циклус од 14 вечери – Ајтматовски дани. Њихов организатор је Библиотека стране књижевности. Учесници, наравно, сећају се познатих ауторових дела: приче Џамила и Збогом, Ђулсари!, филозофских романа Плаха и Дан дужи од века. На програму је ретроспектива филмова снимљених по књигама овог писца још у совјетско време. На пример, филм Андреја Кончаловског Први учитељ, филм Ларисе шепитко Жега, Црвена јабука Толомуша Окејева. Осим тога, у Москви је откривен споменик Џингизу Ајтматову. Његов аутор је руски скулптор Георгиј Франгуљан који сматра да су књижевни ликови Ајтматова једно од најбољих надахнућа за скулпторски рад.

- У том је сила његовог талента: његов поетски, романтичарски, филозофски дар могао је да пружи човеку ликове који остају са њим читавог живота. Они су монументални, они су значајни. Они су незаборавни, у сваком случају за мене. Код њега свака реч злата вреди. Он је радио у дубину.

Ајтматов је као писац дебитовао још крајем 50-их година и до средине 60-их је писао на родном киргиском језику, затим само на руском. Његова дела су почела да се преводе одмах. Прво, на пример, са киргиског на француски, а касније са руског на десетине страних језика. У Русији, као и у Киргизији, Ајтматовљева дела одавно се налазе у школском програму заједно са делима корифеја светске књижевности. Али тшеко да је млади Ајтматов предвидео такву судбину када је студирао на пољопривредном институту, радио као зоотехничар и с времена на време писао за новине кратке белешке. Његов пут писца није био лак. И на том путу нису били само добронамерни људи, подвлачи песник и преводилац са тјуркских језика Михаил Синељников.

- Он не припада генијима којима је светска култура припала „у колевци“ – он ју је освајао. Он је избацивао лавину мисли, осећања, уметничких ликова, али код њега се све увећавало – његова сума идеја увећавала се годинама. Он је био вишеслојан. Видео сам га са читаоцима – врло танан, пажљив. Видео сам га као доброг. Видео сам га надменог – то се односило на оне људе који су му тровали младост, а затим зависили од њега...

Књижевни и друштвени углед Чингиза Ајтматова у СССР био је огроман. Био је на многим одговорним дужностима, а 1990. године стао је на чело амбасаде СССР у Луксембругу.

Како би се срели са класиком многи друштвени и културни посленици су од средине 80-их редовно долазили у киргиски град Чолпон-Ата на обали необично лепог планинског језера Исик-Кул. Тамо је Чингиз Ајтматов организовао међународни сусрет интелектуалаца – Исик-Кулски форум који је, без претеривања, окупљао најбоље људе планете.

Олга Бугрова,