Nelepa bolest evropljana

Kristalna noć ili noć razbijenih izloga – tako je perfidno nazivala Gebelsova propaganda zločin koji su nacističke vlasti izvršile u noći između 9. i 10. novembra 1938. godine. Tada, preobučen u civilnu odeću, podmladak Hitlerjugenda je izašao na ulice Nemačke i Austrije, kako bi izvršio pogrom Jevreja. 90 osoba je bilo ubijeno, hiljade odvedeno u koncentracione logore, srušene su sinagoge, pokradene prodavnice. Očevidci se sećaju da su ulice, kao snegom, bile prekrivene komadićima stakla. I nikakve reakcije, nigde.

O lekcijama istorije govori kopredsednik ruskog fonda Holokaust Iljja Altman.

To je bio prvi pogrom u Nemačkoj, ali tada ga svet nije čuo, nije obratio pažnju na to da je nacizam izašao na ulice. Proći će još nešto više od godinu i po i započeće Drugi svetski rat. Evropa će se umiti krvlju uz parole koje su se prvi put čule u novembru 38. Kakva je pouka izvučena iz tih događaja? U Rusiji još deluje vakcina protiv fašizma, mada se i u nas dešavaju takozvani Ruski marševi, na ulice izlaze desni ekstremisti. Ali njihove parole ne deli većina, tim pre, mnogi Rusi ih smatraju uvredljivim. Ne osećam antisemitizam u današnjoj Rusiji.

Nedavno je ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans Peter Fridrih zabranio delatnost Organizacije za pomoć nacionalnim političkim zatvorenicima i njihovim rođacima – najvećeg neonacističkog udruženja zemlje. Ali kolio ih je još u Evropi i zašto oni imaju pravo na život, pitali smo direktora naučnih programa fonda Istorijsko sećanje Vladimira Simindeja:

Nacizam je bio osuđen u Nirnbergu, ali mnogi nacionalistički pokreti su se našli van vidokruga sudskih struktura. Nedolečena istorijska bolest pretvara se u Evropi u ultradesničarske stranke. Antisemitizam više nije aktualan. Sva mržnja je okrenuta prema tuđincima, prema onima koji ne liče na tebe – Ciganima, Afrikancima, Turcima, Arapima.

Talas nacionalizma u Evropi vezan je za globalizaciju, za četvrtu veliku seobu naroda, smatra direktor Centra za uporedna politička istraživanja RAN Boris Šmeljov.

A Mosvka je tolerantan grad, primećuje Brosi Šmeljov. Kod nas ima mnogo zajednica. Dešavaju se i ovde incidenti na nacionalnoj osnovi, ali u suštini to je iz kategorije običnog huliganstva. Pokazatelj trpeljivosti prema strancima je veliki broj mešovitih brakova sa migrantima – pojava nezamisliva za Evropu. Čak iseljenici iz Srednje Azije koji su preplavili zemlju u traženju posla kod Rusa pre izazivaju saučešće. Iz nas izgleda nije izvetrio internacionalizam pelcovan još u sovjetsko vreme! I ispada da je „carska“ Rusija u praksi tolerantnija od Evrope.