Нелепа болест европљана

Кристална ноћ или ноћ разбијених излога – тако је перфидно називала Гебелсова пропаганда злочин који су нацистичке власти извршиле у ноћи између 9. и 10. новембра 1938. године. Тада, преобучен у цивилну одећу, подмладак Хитлерјугенда је изашао на улице Немачке и Аустрије, како би извршио погром Јевреја. 90 особа је било убијено, хиљаде одведено у концентрационе логоре, срушене су синагоге, покрадене продавнице. Очевидци се сећају да су улице, као снегом, биле прекривене комадићима стакла. И никакве реакције, нигде.

О лекцијама историје говори копредседник руског фонда Холокауст Иљја Алтман.

То је био први погром у Немачкој, али тада га свет није чуо, није обратио пажњу на то да је нацизам изашао на улице. Проћи ће још нешто више од годину и по и започеће Други светски рат. Европа ће се умити крвљу уз пароле које су се први пут чуле у новембру 38. Каква је поука извучена из тих догађаја? У Русији још делује вакцина против фашизма, мада се и у нас дешавају такозвани Руски маршеви, на улице излазе десни екстремисти. Али њихове пароле не дели већина, тим пре, многи Руси их сматрају увредљивим. Не осећам антисемитизам у данашњој Русији.

Недавно је министар унутрашњих послова Немачке Ханс Петер Фридрих забранио делатност Организације за помоћ националним политичким затвореницима и њиховим рођацима – највећег неонацистичког удружења земље. Али колио их је још у Европи и зашто они имају право на живот, питали смо директора научних програма фонда Историјско сећање Владимира Симиндеја:

Нацизам је био осуђен у Нирнбергу, али многи националистички покрети су се нашли ван видокруга судских структура. Недолечена историјска болест претвара се у Европи у ултрадесничарске странке. Антисемитизам више није актуалан. Сва мржња је окренута према туђинцима, према онима који не личе на тебе – Циганима, Африканцима, Турцима, Арапима.

Талас национализма у Европи везан је за глобализацију, за четврту велику сеобу народа, сматра директор Центра за упоредна политичка истраживања РАН Борис Шмељов.

А Мосвка је толерантан град, примећује Броси Шмељов. Код нас има много заједница. Дешавају се и овде инциденти на националној основи, али у суштини то је из категорије обичног хулиганства. Показатељ трпељивости према странцима је велики број мешовитих бракова са мигрантима – појава незамислива за Европу. Чак исељеници из Средње Азије који су преплавили земљу у тражењу посла код Руса пре изазивају саучешће. Из нас изгледа није изветрио интернационализам пелцован још у совјетско време! И испада да је „царска“ Русија у пракси толерантнија од Европе.