Од жандара до ВОЈИНА традиција 100 година

У касарни на Бањици, прошле недеље обележено је 100 година постојања рода војске, Ваздушног осматрања, јављања и навођења - или како га у ВС зову, ВОЈИН. У век ВОЈИН-а стало је све, од наредбе војводе Радомира Путника из јуна 1915. да се оформе извиђачке станице за јављање о налету непријатељских аероплана до херојства припадника овог рода војске у агресији 1999. У Спомен-соби 126. бригаде ВОЈИН, која је отворена на свечаности у четвртак, налази се и мање славан документ који је донет 2005. у налету реформистичког лудила, да се род гаси и претвара у Центар. Срећом ту је наређење о васкрсу ВОЈИН-а из 2011, када је схваћено да се без ове јединице ипак не може.

Историју ВОЈИН-а у Спомен-соби данас чува и споменик потпоручницима Синиши Радићу и Жељку Савичићу, постављен непосредно испред. Ова двојица младића једине су жртве из ове јединице у НАТО агресији 1999. Они су погинули на Маљену а другови су им подигли спомен-чесму и испред цркве на планини где су страдали.

- Мој отац као хидроавијатичар Краљевске војске није се предао 1941, већ се са делом колега из Боке авионом пребацио априла 1941. у Александрију, где је приступио РАФ. Поред летова у РАФ-у био је ангажован и у британском Центру противваздушне одбране Средњег истока где је стекао ратна искуства у раду са радарима - прича Владимир. Био је једини Југословен који је у РАФ-у радио у командним собама њихове ПВО. Из РАФ-а, 1944. је прешао у партизанску војску. Ступио је потом у радаристе који су тада били под Управом артиљерије да би од 1953. ова служба била враћена авијацији. На основу искустава Британаца, он је са колегама правио кичму војног радарског система у Југославији. Био је тај који је са јединицом радарски "посео" Панчићев врх на Копаонику.

Према речима команданта 126. бригаде ВС пуковника Предрага Ђорђевића, од 1947. Служба ваздушног осматрања, навођења и јављања потпуно је заокружила систем 1968, а 1987. били су уз раме, а можда и испред многих моћних земаља света и Европе.Тада су могли да "гледају" пола Европе. Уследио је грађански рат, повлачење технике, а 1999. агресија НАТО.

- Рат смо дочекали са 96 одсто исправне технике и са четири (од 20) упаљених радарских тачака - сећа се пуковник Рајица Бошковић, некадашњи старешина јединице. Тог 24. марта, тачно у 20 сати евакуисали смо централни командни положај код Бановаца, а празан бункер је био погођен у 22. За 78 дана рата гађани смо близу 100 пута и променили смо преко 160 положаја на планинским врховима тадашње СРЈ. Ни у једном тренутку радари нису били ван строја. На дан када је агресија окончана, поново смо поставили и један од централних радара на Фрушку гору као да се ништа није догађало. У ратовима које је НАТО водио крајем прошлог и у овом веку радарски систем противника уништавали су првог дана.

Пуковник Рајица Бошковић осврће се и на покушај "гашења"Војин-а 2005 у "циљу реформисања војске". Наиме из јединице која је од 1999. до 2004. успела да сву погођену технику врати у функцију напречац су пензионисани најискуснији електроничари. Војин је постао недефинисани центар, а занемарена је чињеница да је држава суверена онолико колико може да контролише свој простор. Неко је тада одлучио да се Ваздушни простор Србије војнички "напусти".

- Ловачка авијација и ПВО без Војин-а не служе сврси - наставља Божовић. Срећом 2011. увидели су грешку и вратили су Војин-у ратну заставу. На млађим колегама је да наставе славу јединице. Имају одакле.

Д. Вујичић,